Kako se gradovi bore protiv sve ekstremnijih vrućina

Kako se gradovi bore protiv sve ekstremnijih vrućina
Foto ilustracija: West 8

Kako emisije fosilnih goriva rastu sve više, zagrevajući planetu, one podstiču oštrije, duže i češće toplotne talase koji mogu ubiti veći broj ljudi.

Kao odgovor na nove klimatske pretnje svetske prestonice pokreću različite projekte u nadi da će smanjiti temperature ili olakšati građanima da iste prežive.

U Madridu je u toku izgradnja „bašte vetrova“ kao odgovor glavnog grada Španije na porast letnjih temeperatura sa 33 na 40 stepeni Celzijusa. Ovaj projekat oborio bi temperaturu za četiri stepena Celzijusa.

Bašta će imati spiralnu konstrukciju napravljenu od paprati i mahovine koja će hvatati hladan vazduh iznad drveća i povući ga u baštu i okolne ulice, kao veliki klima uređaj. Deo je projekta roterdamskog biroa West 8.

Ilustracija: West 8

Upozorenja, aerotuneli, šareni krovovi

Glavni grad Grčke, Atina, pilotira sistem za kategorizaciju toplotnih talasa prema nivou pretnje – slično kao upozorenja na uragan, rekla je njen „glavna službenica za toplotnu energiju“ Eleni Mirivili, čija je radna pozicija sama po sebi inovacija.

Sistem koristi algoritam koji donosi vremenske prognoze i podatke o prošloj smrtnosti u toplotnim talasima kako bi ljudima dao jasniju predstavu o nivou rizika u bilo kom danu, rekla je ona, opisujući to kao „promenu igre“.

U Tokiju, zvaničnici eksperimentišu sa aerotunelima kako bi povećali protok vazduha u vrućim oblastima, dok Tel Aviv na javnim trgovima postavlja platnene suncobrane svetlih boja sa solarnim panelima koji stvaraju energiju za osvetljenje područja noću, čineći ih bezbednijim i privlačnijim za koristiti 24 sata dnevno.

Kejptaun i Buenos Ajres postavljaju krovove svetlih boja i druge rashladne krovove na javnim stambenim objektima, dok Kuala Lumpur razmatra sistem „centralnog hlađenja“ koji koristi obnovljivu energiju i prirodna vodna tela za pumpanje rashladne vode u domove.

U nekim australijskim gradovima, radnici Crvenog krsta sada pozivaju ugrožene ljude u vrućim danima – i šalju hitne službe ako ostanu bez odgovora.

Španski gradovi, u međuvremenu, eksperimentišu sa postavljanjem vozila hitne pomoći na plažama za rešavanje slučajeva toplotnog udara.

Drugi gradovi daju grantove porodicama sa niskim primanjima kako bi mogle da priušte rad ventilatora ili klima uređaja.

Smanjenje vlažnosti

Širi napori da se ojačaju osnovni sistemi za snabdevanje vodom i električnom energijom – da bi ostali uključeni tokom toplotnih talasa i dali ljudima alate koji su im potrebni da ostanu hladniji – takođe su ključni za spasavanje života, kažu stručnjaci za toplotu.

Neki gradovi čak istražuju napore da smanje vlažnost, veliki dodatni faktor rizika u toplotnim talasima, sadnjom vrsta drveća koje upijaju više vlage u vazduhu ili oslobađaju manje vode iz svog lišća.

Dok neke promene za smanjenje rizika od toplote mogu biti skupe, druge su jeftine i jednostavne, kažu stručnjaci – kao što je tačna i jasna poruka o tome šta treba da se radi u toplotnom talasu.

Podsticati ugrožene ljude da idu u centre za hlađenje, na primer, nema smisla ako nemaju dovoljno prostora ili ako su predaleko i korisnici ne mogu bezbedno da stignu tamo zasjenjenim stazama ili klimatizovanim prevozom.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Share via
Copy link
Powered by Social Snap