Kako je politika uništila šume Amazona i izazvala klimatsku krizu

Kako je politika uništila šume Amazona i izazvala klimatsku krizu
Foto: Boudewijn Huysmans, Unsplash

Emisije ugljenika u šumama Amazona u 2019. i 2020. godini su se više nego udvostručile u odnosu na prosek prethodnih osam godina, pokazla je nova studija.

Kako navode autori, seča šuma za poljoprivredu i požari bili su glavni pokretači povećanja. Naučnici kažu da je „kolaps“ u sprovođenju zakona poslednjih godina podstakao krčenje šuma. Nalazi istraživanja su podneti za objavljivanje, ali tek treba da budu nezavisno pregledani.

Kao dom najveće tropske šume na Zemlji, Amazon igra ključnu ulogu u održavanju klime na Zemlji skladištenjem ogromnih količina ugljenika u drveću i zemljištu.

Tokom poslednjih nekoliko decenija, šuma je bila pod sve većim pritiskom jer je zemlja krčena u Brazilu i susednim zemljama, prvenstveno za poljoprivredu.

Amazon postaje izvor ugljenika

Prošle godine istraživači su objavili podatke koji ukazuju na to da se istočni deo šume seče takvom brzinom da se više ugljenika oslobađa nego što ga apsorbuju drveće i vegetacija.

Sada isti naučnici veruju da je eksplozija krčenja šume u zapadnom delu Amazona takođe pretvorila taj region u izvor emisije ugljenika

Koristeći male avione, istraživači su prikupili stotine uzoraka vazduha iz različitih delova šume tokom poslednjih deset godina.

Njihova nova studija pokazuje da je u 2019. emisija ugljenika porasla za 89% u poređenju sa godišnjim prosekom emisija između 2010. i 2018. Godine 2020. slika je bila još gora, sa povećanjem od 122%.

Dok su požari igrali ulogu, glavni faktor je bilo uklanjanje drveća krčenjem zemljišta, koje je poraslo za 75% u 2020.

Istraživači povezuju ovaj porast krčenja šuma sa brzim padom procesuiranja od strane agencija za provođenje zakona, zbog kojih su kazne za nezakonito krčenje šuma pale za 89% u 2020.

Naučnici kažu da je to posledica politike predsednika Žaira Bolsonara, koji je ukinuo novčane kazne i kazne vezane za krčenje šuma i snažno se zalagao za proširenje poljoprivrede u Brazilu.

„Pretpostavljamo da su posledice kolapsa u primeni dovele do povećanja krčenja šuma, sagorevanja biomase i degradacije, što dovodi do neto gubitaka ugljenika i povećanja sušenja i zagrevanja šumskih regiona“, kaže se u novoj studiji.

Istraživači kažu da je ovo brzo povećanje emisija iz šume takođe imalo uticaj na klimu oko drveća.

Alarmantan scenario

„Kao posledica velike seče šuma, tokom vlažne sezone 2020. videli smo pad padavina od 26% tokom januara, februara i marta, dok je temperatura porasla za 0,6C“, rekla je glavna autorka dr Lusijana Gati iz brazilskog Nacionalnog instituta za svemirska istraživanja (INPE).

„Emisije potiču od krčenja šuma i degradacije, kao i od klimatskih promena koje su promovisane ljudskim uništavanjem šume. I ovo je veoma alarmantan scenario“, rekla je ona za BBC njuz.

Borci za zaštitu životne sredine kažu da se ovaj pristup krivičnom gonjenju nelegalne seče šuma nastavio i ove godine, sa više od 8.500 kvadratnih kilometara izgubljenih između avgusta 2021. i jula 2022. godine, što je područje veće od američke države Delaver.

„Kolaps u sprovođenju zakona u brazilskom Amazonu omogućio je otimačima zemlje i ilegalnim drvosečama da nastave bez kontrole sa razornim posledicama po ljude, divlje životinje i planetu“, rekao je Majk Baret iz WWF-a.

„Amazon se opasno približava ključnoj tački preokreta u kojoj bi se velika područja mogla transformisati iz otporne, vlažne prašume u suvo, požarom opustošeno i nepovratno degradirano stanje.

Pitanje budućnosti šume je važno pitanje na predsedničkim izborima u Brazilu koji se održavaju početkom oktobra, a sadašnjeg predsednika Žara Bolsonara osporava bivši predsednik Luiz Inasio „Lula“ da Silva.

Ishod bi mogao imati značajne implikacije za Amazon, jer se naučnici poput dr Gatija plaše da će možda dostići tačku u kojoj će neprestano emitovati više ugljenika nego što apsorbuje.

Ona je rekla da je akcija potrošača i vlada širom sveta takođe ključna da se to spreči.

„Moramo da imamo međunarodnu obavezu sa zemljama u međunarodnoj trgovini, da ne kupuju proizvode koji dovode do uništenja prirode“, rekla je ona.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Share via
Copy link
Powered by Social Snap