Već znamo da je 2023. godina bila najtoplija godina zabeležena do sada sa značajnim razlikama. Ali novi izveštaj meteorološke agencije UN-a otkriva koliko su mnogi drugi simptomi klimatskih promena bili van svih okvira prošle godine.

“Klimatske promene su mnogo više od temperatura”, kaže generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije (WMO) Celeste Saulo. “Ono što smo svedočili u 2023, posebno sa neviđenim toplotnim talasima, povlačenjem glečera i gubitkom antarktičkog morskog leda, izaziva posebnu zabrinutost.”

Najnoviji Izveštaj o Stanju Globalne Klime WMO-a analizira brojne indikatore klimatske krize, kao i njihove katastrofalne uticaje na ljude u obliku talasa vrućine, poplava, suša, požara i brzo jačajućih tropskih ciklona.

“Sirene zavijaju kod svih glavnih indikatora”, komentariše generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš. “Neki rekordi nisu samo na vrhu, već ih i obaraju. I promene se ubrzavaju.”

Objavljen danas (19. marta), potvrđuje da je prošla godina bila rekordno topla; sa globalnim prosečnim temperaturama blizu površine koje su dosegle 1,45°C iznad preindustrijskih nivoa.

“Nikada nismo bili tako blizu – iako privremeno u ovom trenutku – donje granice od 1,5°C Pariskog sporazuma o klimatskim promenama”, kaže Saulo. “Zajednica WMO-a upućuje crveni alarm svetu.”

Koliko su se nivoi mora povećali?

U 2023. godini, globalni prosečni nivo mora na svetu dostigao je novi maksimum u satelitskom zapisu, koji datira od 1993. godine.

Nivoi mora su se povećali prosečno za 3,34 mm godišnje u poslednjih 30 godina. I kako pokazuje grafikon, stopa porasta nivoa mora se povećava. Dvostruko se povećao sa 2,13 mm/godine između 1993. i 2002. godine na 4,77 mm/godine od 2014. do 2023. godine.

To je rezultat nastavljene zagrevanja okeana – što uzrokuje širenje vode – kao i topljenje glečera i ledene ploče.

Koliko su se svetski okeani zagrejali?

Toplota okeana dostigla je najviši nivo prošle godine u 65-godišnjem opservacijskom zapisu.

Prelazak sa La Niña na El Niño uslove sredinom 2023. godine doprineo je brzom porastu temperature, osetivši se i na kopnu i u vodi.

Ali tipični obrasci zagrevanja povezani sa vremenskim fenomenom – tj. zagrevanje Pacifičkog okeana – ne objašnjavaju druge oblasti neobičnog zagrevanja kao što je u Severoistočnom Atlantiku.

Ovaj deo okeana pretrpeo je širom raširene morske toplotne talase od proleća nadalje, sa vrhuncem u septembru i prisustvom do kraja godine, kada su temperature bile 3°C iznad proseka.

Na prosečan dan u 2023. godini, skoro jedna trećina globalnog okeana bila je obuhvaćena morskim toplotnim talasima, nanoseći štetu morskim ekosistemima i koralnim grebenima. Pred kraj godine, preko 90 procenata okeana je doživelo uslove toplotnih talasa u nekom trenutku.

Globalne prosečne temperature površine mora (SST) bile su na rekordnom nivou od aprila nadalje. I stručnjaci WMO-a očekuju da će zagrevanje nastaviti u 2024. godini – promena koja je neobrativa na skalama stotina do hiljada godina.

Antarktički morski led i rekordi glečera su oboreni

Rekordi su oboreni i u kriosferi.

Prošle godine, obim antarktičkog morskog leda (ukupna površina pokrivena sa barem 15 procenata koncentracije leda) bio je daleko najniži zabeleženi do sada. Na kraju zime, bio je 1 milion kvadratnih kilometara ispod prethodne rekordne godine – površine koja odgovara Francuskoj i Nemačkoj zajedno.

Ono što naučnici nazivaju globalnim ‘referentnim’ glečerima – oni koje se prate dovoljno dugo da bi se merile klimatski povezane promene – takođe su doživeli svoj najveći gubitak leda u istoriji (od 1950. godine). To je posledica ekstremnog topljenja u Severnoj Americi i Evropi.

Glečeri u Alpima doživeli su ekstremnu sezonu topljenja. U Švajcarskoj, glečeri su izgubili oko 10 procenata svog preostalog obima u poslednje dve godine, otkriva izveštaj.

“Svetsko pokrivanje leda, na kopnu i plutajuće na moru, pruža veliku uslugu našoj klimi reflektujući sunčevu energiju nazad u svemir i skladišteći vodu koja bi inače poplavila naše obale”, kaže profesor Martin Siegert, ekspert za polarni region na Univerzitetu u Exeteru.

Razmatrajući značaj ovih udaraca našem smrznutom planetu, dodaje da će “svet osetiti štetne efekte sada i u budućnosti jer će promene koje se primete podsticati dalje promene.

Naš jedini odgovor mora biti da prestanemo sa sagorevanjem fosilnih goriva kako bi šteta mogla biti ograničena. To je naša najbolja i jedina opcija.”

Koncentracije gasova staklene bašte dostigle su rekordne nivoe

Dugoročni porast globalne temperature posledica je povećanih koncentracija gasova staklene bašte u atmosferi – uglavnom zbog sagorevanja fosilnih goriva.

Koncentracije tri glavna gasa staklene bašte – ugljen-dioksida, metana i azotnog oksida – dosegle su rekordne nivoe 2022. godine. Podaci u realnom vremenu sa određenih lokacija pokazuju kontinuirani porast u 2023. godini, prema izveštaju WMO-a.

Nivoi CO2 su 50 procenata viši nego u preindustrijskoj eri, zadržavajući toplotu u atmosferi.

“Klimatska kriza je GLAVNI izazov s kojim se suočava čovečanstvo i tesno je povezana sa krizom nejednakosti – kako se vidi kroz rastuću nesigurnost u hrani i raseljavanje stanovništva i gubitak biodiverziteta”, kaže Saulo.

Nakon kalendara ekstremnih vremenskih događaja, kakva nada postoji za budućnost?

Izveštaj WMO-a takođe detaljno opisuje ekstremne vremenske događaje koji su pogodili planetu prošle godine. Ekstremna toplota spržila je južnu Evropu u julu, sa temperaturama u Italiji koje su dostigle 48,2°C.

U septembru, poplave povezane sa ekstremnim padavinama od mediteranskog ciklona Daniela uticale su na Grčku, Bugarsku, Tursku i Libiju, pri čemu je u Libiji poginulo hiljade ljudi.

Ekstremni vremenski i klimatski rizici pogoršali su izazove za mnoge ranjive populacije širom sveta, nastavljajući da izazivaju nesigurnost u hrani i raseljavanje.

Ipak, izveštaj otkriva veliku rupu u finansiranju klimatskih promena.

Da bi se držali na 1,5°C, godišnja ulaganja u klimatske finansije moraju se povećati više od šest puta, dostižući skoro 9 biliona dolara (8,3 biliona evra) do 2030. godine i još dodatnih 10 biliona dolara (9,2 biliona evra) do 2050. godine.

Ipak, cena nečinjenja je daleko veća. Pod poslovnim scenarijem, klimatske promene mogle bi akumulirati najmanje 1.266 biliona dolara (1.166 biliona evra) štete između 2025. i 2100. godine.

To bi trebalo da podstakne svet na akciju, sugeriše WMO. A stručnjaci nalaze “zrnce nade” u brzini prelaska na obnovljivu energiju.

U 2023. godini, dodatci kapaciteta obnovljive energije povećani su za skoro 50 procenata u odnosu na 2022. godinu, za ukupno 510 gigavata (GW) – što je najveća stopa zabeležena u poslednje dve decenije.