Ali autori novog IPCC izveštaja kažu da još uvek postoji kratak vremenski okvir da se izbegne najgore.

Međuvladin panel za klimatske promene kaže da su ljudi i priroda gurnuti van svojih mogućnosti da se prilagode. Preko 40 odsto svetske populacije je “veoma ranjivo” na klimu, otkriva sumorna studija.

Međutim, postoji nada da će, ako se porast temperature zadrži ispod 1,5C, to smanjiti projektovane gubitke.

Samo četiri meseca nakon COP26, gde su se svetski lideri obavezali na brzu akciju u vezi sa klimatskim promenama, ova nova studija UN pokazuje razmere njihovog zadatka.

„Naš izveštaj jasno ukazuje da mesta u kojima ljudi žive i rade mogu prestati da postoje, da ekosistemi i vrste uz koje smo svi odrasli i koje su centralne za naše kulture mogu nestati“, rekla je profesorka Debra Roberts, kopredsedavajuća IPCC-a.

„Dakle, ovo je zaista ključni momenat. Naš izveštaj vrlo jasno ističe da je ovo decenija delovanja, ako želimo da preokrenemo stvari.“

Ovaj izveštaj IPCC-a je drugi od tri pregleda najvećeg svetskog tela istraživača klime.

Prošlog avgusta, prvi deo je istakao razmere uticaja koji su ljudi imali na klimatski sistem.

Novi izveštaj razmatra uzroke, uticaje i rešenja za klimatske promene. To daje najjasniju indikaciju do sada o tome kako topliji svet utiče na sva živa bića na Zemlji.

Ovaj izveštaj IPCC-a je drugi od tri pregleda najvećeg svetskog tela istraživača klime.

Prošlog avgusta, prvi deo je istakao razmere uticaja koji su ljudi imali na klimatski sistem.

Ovaj novi izveštaj razmatra uzroke, uticaje i rešenja za klimatske promene. To daje najjasniju indikaciju do sada o tome kako topliji svet utiče na sva živa bića na Zemlji.

Izveštaj je oštar prikaz žestokih posledica koje svet već doživljava, kao što je sve veći broj ljudi koji umiru od vrućine.

Ali autori kažu da još uvek postoji kratak vremenski okvir da se izbegne najgore.

„Jedna od stvari za koje mislim da je zaista, zaista jasna u izveštaju jeste da da, stvari su loše, ali zapravo budućnost zavisi od nas, a ne od klime“, rekla je dr Helen Adams, vodeća autorka izveštaja iz King’s koledža, London.

Sve više žrtava

Izveštaj pokazuje da ekstremni vremenski događaji povezani sa klimatskim promenama, poput poplava i toplotnih talasa, pogađaju ljude i druge vrste mnogo teže nego što su prethodne procene pokazale.

Nova studija kaže da ovi uticaji već prevazilaze sposobnost mnogih ljudi da se nose sa posledicama. Dok su svi pogođeni, neki su pogođeni mnogo teže. Ovaj ishod u velikoj meri zavisi od toga gde živite.

Između 2010. i 2020. godine, 15 puta više ljudi je umrlo od poplava, suša i oluja u veoma ranjivim regionima, uključujući delove Afrike, Južne Azije i Centralne i Južne Amerike, nego u drugim delovima sveta.

Priroda već vidi dramatične uticaje na sadašnjem nivou zagrevanja. Koralni grebeni bele i umiru od porasta temperature, dok mnoga stabla podležu suši.

Izveštaj naglašava sve veće uticaje koji se očekuju jer porast globalnih temperatura, trenutno oko 1,1C, ide do 1,5C.

Kontinuirano i ubrzano podizanje nivoa mora sve će više pogađati priobalna naselja gurajući ih ka „potopljenju i gubitku“.

Prema svim scenarijima emisija, IPCC očekuje da će još milijardu ljudi biti u opasnosti od klimatskih opasnosti na obali u narednih nekoliko decenija.

Ako temperature porastu na između 1,7 i 1,8C iznad nivoa iz 1850, onda se u izveštaju navodi da bi polovina ljudske populacije mogla biti izložena periodima po život opasnih klimatskih uslova koji proizilaze iz toplote i vlage.

Komentarišući sažetak, generalni sekretar UN Antonio Gutereš opisao ga je kao „atlas ljudske patnje“. On ne sumnja gde je krivica.

„Činjenice su nepobitne. Ova abdikacija liderstva je zločin. Najveći svetski zagađivači su krivi za paljenje našeg jedinog doma.“

Zdravlje sve veća briga

Bolesti će se verovatno brže širiti u narednim decenijama, kažu autori studije.

Postoji poseban rizik da će promena klimatskih uslova olakšati širenje denga groznice koju prenose komarci do kraja ovog veka.

Pored uticaja na fizičko zdravlje, ovaj izveštaj po prvi put navodi da klimatske promene mogu pogoršati probleme mentalnog zdravlja, uključujući stres i traumu u vezi sa ekstremnim vremenskim prilikama i gubitkom sredstava za život.

Neki istraživači su spekulisali da bi prelazak preko 1,5C na kratak period bio prihvatljiv ako bi se temperature spustile ispod nivoa ubrzo nakon toga.

Ovaj izveštaj kaže da postoji opasnost kod ovog pristupa.

„U svakom prekoračenju postoji sve veći rizik od dolaska do tačaka preokreta i pokretanja informacija u klimatskom sistemu, kao što je odmrzavanje permafrosta“, rekla je Linda Šnajder sa Instituta Hajnrih Bol, koja je bila posmatrač na diskusijama IPCC-a.

„To bi učinilo mnogo težim, moglo bi onemogućiti povratak ispod 1,5C.“

Tehnologija nije spasonosna

Izveštaj odbacuje tehnološka rešenja poput odbijanja sunčevih zraka ili uklanjanja ugljen-dioksida iz vazduha, navodeći da bi one mogle da pogoršaju stvari.

Sažetak za kreatore politike stavlja veliki fokus na „razvoj otporan na klimu“, za koji kaže da pomaže u izgradnji snage za suočavanje sa klimatskim promenama u svakom društvu.

„Ako su naši razvojni putevi oni u kojima se zdravstveni sistemi ne poboljšavaju mnogo, obrazovanje se ne poboljšava mnogo, naše ekonomije ne rastu veoma brzo i nejednakost ostaje veliki problem, to je svet u kojem je određena količina klimatskih promena će imati zaista veliki uticaj”, rekao je profesor Brajan O’Nil, vodeći autor IPCC koordinacije iz Nacionalne laboratorije Pacifik severozapad u SAD.

„Nasuprot tome, ako je to svet u kome zaista brzo napredujemo u obrazovanju i zdravlju i siromaštvu, ako se klimatske promene nametnu tom društvu, rizik će biti mnogo manji.