Rekao je da svet ulazi u “klimatski kritičan trenutak” i najavljuje nova naučna upozorenja o globalnom zagrevanju.

“Kompanije za fosilna goriva su ‘kumovi klimatskog haosa’ i njihovo reklamiranje treba da bude zabranjeno u svakoj zemlji, slično kao ograničenja koja imaju velika duvanska preduzeća”, rekao je Gutereš dok je iznosio ozbiljna nova naučna upozorenja o globalnom zagrevanju.

U važnom govoru koji je održao u Njujorku u sredu, Antonio Gutereš je pozvao medije i tehnološke kompanije da prestanu da omogućavaju “planetarno uništenje” uzimajući novac za reklamiranje fosilnih goriva. Generalni sekretat UN je i upozorio da svet ulazi u “klimatski kritičan trenutak”.

“Mnoge vlade ograničavaju ili zabranjuju reklamiranje proizvoda koji štete ljudskom zdravlju, poput duvana”, rekao je. “Pozivam svaku zemlju da zabrani reklamiranje fosilnih goriva. I pozivam medije i tehnološke kompanije da prestanu da prestanu da reklamiraju fosilnih goriva.”

U svom govoru, Gutereš je objavio nove podatke Svetske meteorološke organizacije (SMO) koji pokazuju da postoji 80% šanse da planeta pređe prag zagrevanja od 1.5°C iznad predindustrijskih vremena u barem jednoj od narednih pet kalendarskih godina. Prošle godine, prosečna globalna temperatura bila je 1.63°C viša od predindustrijskog proseka od juna 2023. do maja ove godine, nakon niza meseci sa rekordnim temperaturama, prema Evropskoj uniji Copernicus sistemu za praćenje.

Vlade su se dogovorile u Pariskom klimatskom sporazumu iz 2015. da ograniče globalno zagrevanje na 1.5°C kako bi izbegli kaskadne toplotne talase, poplave, suše i druge razorne efekte, i iako jedna godina izvan ovog limita ne znači da je cilj izgubljen, naučnici široko očekuju da će se to dogoditi u narednoj deceniji.

Prema SMO, postoji otprilike 50-50 šansa da će period od 2024. do 2028. prosečno biti iznad 1.5°C u globalnom zagrevanju. “Igramo ruski rulet sa našom planetom”, rekao je Gutereš, poznat po svom oštrom jeziku u vezi klimatske krize. “Potreban nam je izlazna rampa sa autoputa klimatskog pakla.”

Dodao je: “kao meteor koji je zbrisao dinosaure, imamo nesrazmeran uticaj. U slučaju klime, mi nismo dinosauri – mi smo meteor. Nismo samo u opasnosti – mi smo opasnost.”

Gutereš tvrdi da je cilj od 1.5°C “još uvek moguć”, ali je rekao da je potrebna daleko veća posvećenost zemalja da smanje emisije ugljen-dioksida, povećaju finansiranje klime za siromašnije zemlje, i da se industrija fosilnih goriva proglasi nepodobnom od strane vlada, medija i drugih preduzeća zbog njihove uloge u izazivanju klimatske krize.

“Kumovi klimatskog haosa – industrija fosilnih goriva – zarađuju rekordne profite i uživaju u trilionima subvencija finansiranih od strane poreskih obveznika”, rekao je. “Sramota je što su najugroženiji ostavljeni na cedilu, očajnički se boreći sa klimatskom krizom koju nisu stvorili.”

“Ne možemo prihvatiti budućnost gde su bogati zaštićeni u klimatizovanim mehurićima, dok ostatak čovečanstva trpi smrtonosne vremenske uslove u nenastanjivim zemljama.”

Guterres je napao firme za fosilna goriva zbog njihovih skromnih ulaganja u čišće oblike energije i zbog “iskrivljavanja istine, obmanjivanja javnosti i sejanja sumnje” o klimatskoj nauci, pre nego što je pozvao na zabranu reklamiranja fosilnih goriva od strane vlada i da kompanije za odnose s javnošću i medijske kompanije prekinu veze sa interesima nafte, gasa i uglja.

“Pozivam te kompanije da prestanu da deluju kao omogućioci planetarnog uništenja. Prestanite da uzimate nove klijente iz fosilne industrije, od danas, i iznesite planove da napustite svoje postojeće. Fosilna goriva ne samo da truju našu planetu – ona su toksična za vaš brend.”

Megan Blumgren, viša potpredsednica za komunikacije u Američkom naftnom institutu, najvećoj američkoj industrijskoj trgovačkoj grupi, rekla je: “Naša industrija je fokusirana na nastavak proizvodnje pristupačne, pouzdane energije dok se borimo sa klimatskim izazovom, i sve optužbe su lažne.”

Gutereš je pohvalio rast u korišćenju čiste energije, usred rekordnih nivoa ulaganja u vetar, solarnu i druge obnovljive izvore, predviđajući da “ekonomska logika čini kraj doba fosilnih goriva neizbežnim”, ali je dodao da vlade moraju ubrzati ukidanje fosilnih goriva.

“‘Mi, ljudi’ protiv zagađivača i profiterstva”, rekao je. “Zajedno možemo pobediti. Ali vreme je da lideri odluče na čijoj su strani.”

Govor je bio tempiran da deluje kao ključni poziv na akciju od strane UN rukovodstva zabrinutog da je klimatska kriza pala na listi prioriteta u svetu pogođenom ratovima u Ukrajini i Gazi, i drugim ekonomskim brigama. Sastanak moćne grupe G7 zemalja održaće se sledeće nedelje u Italiji, nakon čega sledi novembarski Cop29 klimatski samit, koji će se održati u Azerbejdžanu, zajedno sa okupljanjem G20 u Brazilu.

Zemlje trenutno rade na novim obećanjima o tome kako će smanjiti emisije do 2035. godine, a ta obećanja treba da budu dostavljena do sledeće godine. Međutim, vlade nisu pratile prethodna obećanja, sa emisijama koje su porasle na novi rekordni nivo prošle godine u vreme kada moraju biti prepolovljene do 2030. godine kako bi se izbegli najgori klimatski efekti.

Iako postoje nade da će prošla godina predstavljati vrhunac u globalnim emisijama, “ostaje sumorna stvarnost da smo daleko od ciljeva postavljenih u Pariskom sporazumu”, rekla je Ko Barrett, generalni sekretar WMO.

Svet takođe zaostaje u napretku ka obećanju datom u decembru da će utrostručiti proizvodnju obnovljive električne energije do 2030. godine, iako postoje znakovi da se tempo korišćenja počeo ubrzavati.

Uticaji klimatske krize nastavljaju da postaju sve vidljiviji usred ovog natezanja, sa zemljama poput Indije i SAD nedavno pogođenim ozbiljnim toplotnim talasima. Studija objavljena ove nedelje pokazala je da su opsežne poplave koje su uništile delove južnog Brazila, dovodeći do 169 smrti, bile barem dvostruko verovatnije zbog ljudski izazvanih klimatskih promena.

“Problem je sada hitan, i ne možemo reći da nešto treba da se učini u budućnosti, moramo preduzeti akciju sada”, rekla je Andrea Dutton, klimatski naučnik na Univerzitetu Wisconsin–Madison. “Što ranije počnemo sa velikim smanjenjima emisija, ranije ćemo moći da napravimo razliku.”