Globalno zagrevanje ugrožava najveći ledeni pokrivač

Globalno zagrevanje ugrožava najveći ledeni pokrivač

Najgore posledice globalnog zagrevanja po najveći ledeni pokrivač na svetu mogle bi da se izbegnu ako nacije širom sveta uspeju da ispune klimatske ciljeve navedene u Pariskom sporazumu.

Tp je upozorenje međunarodnog tima naučnika za klimu koji su ispitali koliko bi nivo mora mogao da poraste ako klimatske promene istope Istočni Antarktik (EAIS).

Istraživanje tima, objavljeno u časopisu Nature, sugeriše da ograničavanjem globalnih temperatura na znatno ispod dva stepena Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa, predviđa se da će EAIS dodati manje od pola metra porastu nivoa mora do 2500. godine. Ako ciljevi ne budu ispunjeni, porast nivoa mora samo od EAIS mogao bi se popeti i do pet metara u istom vremenskom periodu.

Ako se emisije gasova staklene bašte drastično smanje i zabeleži samo neznatan porast globalnog zagrevanja, istraživački tim predviđa da EAIS – koji drži ogromnu većinu leda na Zemlji – verovatno neće doprineti porastu nivoa mora u ovom veku. Ali istraživači kažu da će nivo mora i dalje da raste zbog nezaustavljivih gubitaka leda sa Grenlanda ili Zapadnog Antarktika.

Istraživači upozoravaju da ako zemlje ne ispune ciljeve Pariskog klimatskog sporazuma, rizikujemo da probudimo „uspavanog giganta“.

„EAIS je 10 puta veći od Zapadnog Antarktika i sadrži ekvivalent od 52 metra nivoa mora“, rekla je koautorka profesorka Nerilie Abram, sa ANU istraživačke škole nauka o Zemlji.

„Ako temperature porastu iznad dva stepena Celzijusa nakon 2100, uz velike emisije gasova staklene bašte, onda bi samo istočni Antarktik mogao da doprinese porastu nivoa mora za oko jedan do tri metra do 2300 i oko dva do pet metara do 2500.

Profesorka Abram je istakla da se naš prozor mogućnosti da zaštitimo najveći ledeni pokrivač na svetu od uticaja klimatskih promena brzo zatvara.

„Ključna lekcija iz prošlosti je da je EAIS veoma osetljiv na čak i relativno skromne scenarije zagrevanja. Nije tako stabilan i zaštićen kao što smo nekada mislili“, rekla je ona.

„Ostvarivanje i jačanje naših obaveza prema Pariskom sporazumu ne samo da bi zaštitilo najveći ledeni pokrivač na svetu, već bi i usporilo otapanje drugih velikih ledenih pokrivača kao što su Grenland i Zapadni Antarktik, koji su podložniji globalnom zagrevanju“.

Led se već stanjuje

Koautor istraživanja profesor Metju Ingland, sa Univerziteta Novog Južnog Velsa (UNSV), rekao je da bi projektovano povećanje nivoa mora od EAIS doprinelo porastu nivoa mora uzrokovan termičkom ekspanzijom okeana i topljenjem leda na drugim mestima .

„Satelitska posmatranja već pokazuju znake stanjivanja leda i njegovog povlačenja“, rekao je on.

„Naši modeli pokazuju da će se stopa zagrevanja okeana samo dramatično povećati ako ne smanjimo emisije gasova staklene bašte“.

Koautor studije, profesor Mat King sa Univerziteta Tasmanije (UTas) rekao je da studija naglašava koliko je potrebno raditi da bi se saznalo više o istočnom Antarktiku.

„Mi bolje razumemo Mesec nego istočni Antarktik. Dakle, još uvek ne razumemo u potpunosti klimatske rizike koji će se pojaviti iz ove oblasti“, rekao je profesor King.

Istraživači su ispitali kako je EAIS reagovao na tople periode u prošlosti Zemlje i analizirali projekcije postojećih studija kako bi odredili uticaj različitih nivoa budućih emisija gasova staklene bašte na ledeni pokrivač do 2100., 2300. i 2500. godine.

Prema najnovijem izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), objavljenom prošle godine, ljudska aktivnost je već povećala globalne srednje temperature za oko 1,1 stepen Celzijusa od predindustrijskih vremena.

Profesor Abram je rekao da ograničavanjem globalnog zagrevanja na znatno ispod dva stepena Celzijusa možemo da izbegnemp najgore scenarije globalnog zagrevanja, pa čak i sprečiti velike gubitke EAIS.

„Ranije smo mislili da je istočni Antarktik mnogo manje podložan klimatskim promenama, u poređenju sa ledenim pokrivačima na zapadnom Antarktiku ili Grenlandu, ali sada znamo da postoje neke oblasti istočnog Antarktika koje već pokazuju znake gubitka leda“, rekla je ona.

„To znači da sudbina najvećeg ledenog pokrivača na svetu ostaje u našim rukama.

Ovaj rad je vodio Univerzitet Duram u Ujedinjenom Kraljevstv i predstavlja saradnju između naučnika iz Australije, Francuske, SAD i Velike Britanije.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Share via
Copy link
Powered by Social Snap