Temperature na Antarktiku dostigle su rekordne nivoe tokom vikenda, za neverovatnih 40 stepeni iznad normale na pojedinim mestima.

U isto vreme, meteorološke stanice u blizini severnog pola takođe su pokazale znake topljenja, sa nekim temperaturama 30C iznad normalnih, dostižući nivoe koji se obično dostižu mnogo kasnije tokom godine.

U ovo doba godine, Antarktik bi trebalo da se brzo hladi posle leta, a Arktik tek polako izlazi iz zime, kako se dani produžavaju. Za oba pola da pokažu takvo zagrevanje odjednom je bez presedana.

Brzi porast temperatura na polovima je upozorenje na poremećaje u klimatskim sistemima Zemlje. Prošle godine, u prvom poglavlju sveobuhvatnog pregleda nauke o klimi, Međuvladin panel za klimatske promene upozorio je na signale zagrevanja bez presedana koji se već javljaju, što dovodi do nekih promena – kao što je polarno topljenje – koje bi brzo mogle da postanu nepovratne.

Dvostruka opasnost

Toplotni talasi na polovima su snažan signal štete koju čovečanstvo nanosi klimi; a topljenje bi takođe moglo da izazove dalje kaskadne promene koje će ubrzati klimatski slom.

Kako se led polarnog mora topi, posebno na Arktiku, otkriva tamno more koje apsorbuje više toplote nego reflektujući led, dodatno zagrevajući planetu. Veliki deo antarktičkog leda pokriva kopno, a njegovo otapanje podiže nivo mora.

Naučnici su upozorili da su događaji koji se odvijaju „istorijski“, „bez presedana“ i „dramatični“.

Majkl Man, direktor Naučnog centra o zemaljskom sistemu na Državnom univerzitetu Pensilvanije, rekao je da je zabeleženo ekstremno vreme premašuje predviđanja do zabrinjavajuće mere.

„Zagrevanje Arktika i Antarktika je razlog za zabrinutost, a porast ekstremnih vremenskih pojava takođe je razlog za zabrinutost“, rekao je on. „Modeli su uradili dobar posao projektovanja ukupnog zagrevanja, ali mi smo tvrdili da ekstremni događaji prevazilaze projekcije modela. Ovi događaji podstiču hitnost akcije.”

Naučnici zabrinuti

Najnoviji vremenski obrasci bez presedana prate seriju alarmantnih toplotnih talasa 2021. godine, posebno na severozapadu američkog Pacifika, gde su prethodni rekordi oboreni za nekoliko stepeni pošto su se temperature popele blizu 50 stepeni Celzijusa.

Mark Maslin, profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu, rekao je: „Ja i kolege smo bili šokirani brojem i ozbiljnošću ekstremnih vremenskih događaja 2021. – koji su bili neočekivani pri zagrevanju od 1,2 C. Sada imamo rekordne temperature na Arktiku koje, za mene, pokazuju da smo ušli u novu ekstremnu fazu klimatskih promena mnogo ranije nego što smo očekivali.

Asošiejted pres je izvestio da je jedna meteorološka stanica na Antarktiku pobedila svoj rekord svih vremena za 15 stepeni Celzijusa, dok je druga obalska stanica koja je u ovo doba godine ranije bila zaleđena, sada zabeležila 7 stepeni iznad nule. U međuvremenu, na Arktiku su neki delovi bili za 30 stepeni topliji od proseka.

Džejms Hansen, bivši glavni naučnik NASA i jedan od prvih koji je upozorio vlade na globalno zagrevanje pre više od tri decenije, rekao je za Gardijan da je zagrevanje polova „zabrinjavajuće“ i da bi se morski led na Arktiku ove godine mogao smanjiti dovoljno da oboriti decenijski rekord.

„Prosečna debljina morskog leda opada, tako da je zrelo za veliki gubitak morskog leda“, upozorio je on. „Efekat smanjenog pokrivanja morskog leda je pojačavanje energetske neravnoteže Zemlje koja je uzrokovana povećanjem gasova staklene bašte (GHG) – GHG smanjuju izlazno toplotno zračenje, uzrokujući neto neravnotežu koja zagreva planetu.

„Smanjeni pokrivač morskog leda povećava planetarnu energetsku neravnotežu, jer tamni okean reflektuje manje sunčeve svetlosti nego morski led”, pojasnio je on.