Ipak, čista energija pokazuje da može da odgovori na izazov, pokazuje novi Globalni pregled elektroenergetskog sektora koji je objavio nezavisni analitički centar Ember.

Prema analizi, više od 40% svetske električne energije prošle godine poteklo je iz niskougljeničnih izvora — što je najviši nivo još od 1940-ih godina, kada je globalni energetski sistem bio drastično manji, a hidroenergija dominirala.

Danas je glavni nosilac solarna energija, koja beleži istorijski rast. Samo u 2024. godini, globalna proizvodnja solarne energije dostigla je nivo dovoljan da snabde čitavu Indiju. EU se u ovoj oblasti izdvaja kao predvodnik: prošle godine čak 71% njene električne energije poteklo je iz čistih izvora, uključujući nuklearnu energiju.

„Evropa je učvrstila globalno vođstvo u oblasti čiste energije“, kaže dr Beatrisa Petrovič, viša analitičarka u Ember-u. „Gotovo polovina struje dolazi iz sunca, vetra i hidroenergije.“

Solarna energija dominira, i to širom Evrope

U EU se solarna proizvodnja udvostručila od 2021. do 2024. godine i sada čini 11% ukupne električne energije, po prvi put premašujući udeo uglja. Sedam članica Unije svrstalo se među 15 zemalja sa najvećim udelom solarne energije na svetu.

Mađarska trenutno drži globalni rekord sa 25% solarne energije u elektroenergetskom miksu, zahvaljujući državnim podsticajima za domaćinstva. Nemačka se izdvaja po apsolutnom obimu proizvodnje (71 TWh), dok je Španija ostvarila najveći godišnji rast u EU.

Ipak, Kina ostaje globalni lider, odgovorna za više od polovine ukupnog svetskog rasta solarne energije — neverovatnih 53% u jednoj godini.

Toplotni talasi podstakli emisije CO2, ali rešenje postoji

Iako je zabeležen rekordan nivo emisija iz elektroenergetskog sektora (14,6 milijardi tona CO2), glavni uzrok su toplotni talasi koji su povećali potražnju za rashladnim uređajima. Godina 2024. bila je najtoplija u istoriji, ali stručnjaci upozoravaju da to ne mora da znači povratak fosilnim gorivima.

„Svaka zemlja može da odgovori na povećanu potražnju uz pomoć čiste energije, naročito ako se koristi energetski efikasna oprema“, kaže Petrovič.

U EU, fosilna goriva čine 29% elektroenergetskog miksa — duplo manje od globalnog proseka od 59%. Ključni pravac razvoja je dalja elektrifikacija i pametno upravljanje potrošnjom: punjenje električnih vozila tokom dana, korišćenje baterija, pametne mreže i digitalna fleksibilnost.

Kalifornija kao uzor: baterije menjaju igru

U SAD, Kalifornija je uspela da čak 20% svoje večernje potrošnje pokrije baterijama koje se pune oko podneva, zahvaljujući kombinaciji solarne energije i skladištenja. Petrovič veruje da bi Evropa mogla da dostigne slične rezultate u naredne tri godine, s obzirom na ubrzane procedure i razvoj tehnologije.

Bezbednost i geopolitički kontekst ubrzali obnovljive izvore

Ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine naterala je EU da ubrza tranziciju ka energetskoj nezavisnosti, a obnovljivi izvori su sada deo šire bezbednosne strategije.

Zemlje Centralne i Istočne Evrope ističu se kao nove tačke rasta u oblasti solarne energije i baterija, dok se od vetroenergije očekuje ubrzanje tokom 2025. godine.