fbpx

Globalne emisije fosilnih goriva na rekordnom nivou u 2023.

Globalne emisije fosilnih goriva na rekordnom nivou u 2023.
Foto: Marcin Jozwiak, Unsplash

Globalne emisije ugljenika iz nafte, gasa i uglja ponovno su porasle ove godine – za 1,1 odsto u odnosu na nivoe iz 2022. godine, dostigavši procenjenih 36,8 milijardi tona.

Ako zagađenje nastavi ovim putem, naučnici Global Carbon Project procenjuju da postoji 50 odsto šanse da globalno zagrevanje konzistentno pređe 1,5°C za otprilike sedam godina.

„Posledice klimatskih promena očigledne su svuda oko nas, ali akcija za smanjenje ugljeničnih emisija iz fosilnih goriva ostaje bolno spora“, kaže profesor Pierre Friedlingstein, bivši glavni autor IPCC-a, koji je predvodio studiju.

“Sada izgleda neizbežno da ćemo premašiti cilj od 1,5°C iz Pariskog sporazuma, a lideri koji se sastaju na COP28 moraće se složiti o brzim rezovima emisija fosilnih goriva čak i da bi održali cilj od 2°C živim”, dodaje profesor, koji radi na Institutu za globalne sisteme u Exeteru.

Evropski zagađivači

Na COP28 objavljeno je i novo istraživanje Greenpeace-a. Organizacija upozorava da je globalno zagrevanje uzrokovano emisijama gasova sa efektom staklene bašte od devet najvećih evropskih naftnih i gasnih kompanija moglo da uzrokuje procenjenih 360.000 preranih smrti.

Studija analizira samoprijavljene emisije gasova sa efektom staklene bašte devet velikih evropskih naftnih i gasnih kompanija: Shell, TotalEnergies, BP, Equinor, Eni, Repsol, OMV, Orlen i Wintershall Dea.

Njihove kolektivne emisije od 2,7 milijardi metričkih tona CO2 samo iz 2022. godine mogle bi zajedno izazvati 360.000 preranih smrti do kraja veka, tvrdi izveštaj.

“Da li se kompanijama za fosilna goriva dozvoljava da prođu nekažnjeno? Samo jedna godina emisija stvorit će smrtonosne talase do kraja veka”, kaže Lisa Göldner iz kampanje Fossil Free Revolution organizacije.

“Postepeno ukidanje fosilnih goriva stvar je života i smrti, pa vlade sada moraju delovati kako bi zabranile nove projekte fosilnih goriva i primorale kompanije za fosilna goriva da brzo smanje svoje emisije.”

Više od 60 zemalja bi da obeća smanjenje emisija izazvanih hlađenjem

Više od 60 zemalja pridružilo se obavezivanju da će smanjiti emisije izazvane hlađenjem.

Global Cooling Pledge poziva zemlje da do 2050. godine smanje svoje emisije povezane s hlađenjem barem za 68 odsto.

Ali s svetom koji se samo više zagreva, potražnja za hlađenjem (poput sistema klimatizacije) samo će se povećavati. Instalirana kapaciteta za hlađenje očekuje se da će se utrostručiti do 2050. godine, a emisije će porasti na između 4,4 i 6,1 milijardi tona CO2, prema izveštaju UNEP-a objavljenom danas.

To bi bilo oko desetog svetskog očekivanog emisija ugljenika.

“Sektor hlađenja mora rasti kako bi zaštitio sve od rastućih temperatura, održavao kvalitet i sigurnost hrane, čuvao stabilnost vakcina i održavao produktivnost ekonomija”, rekao je Inger Andersen, izvršni direktor UNEP.

„Ali ovaj rast ne sme doći po cenu energetske tranzicije i intenzivnijih klimatskih uticaja.”

Rekordan broj lobista naftnih kompanija na COP28

Najmanje 2.456 lobista naftnih goriva dobilo je pristup COP28, prema analizi koalicije Kick Big Polluters Out (KBPO). Koalicija tvrdi da je znatno više lobista naftnih goriva dobilo pristup nego gotovo svaka zemaljska delegacija. Samo Brazil sa 3081 osobom i domaćin UAE sa 4409 nadmašuju ih.

To je više prolaza za COP28 nego 10 najugroženijih zemalja po klimi zajedno. I više od sedam puta više nego predstavnici autohtonih naroda prisutni.

“Jasno je da ovaj COP nije ovde da preduzme stvarnu klimatsku akciju kako bi se suočio s klimatskom krizom”, kaže Brenna Two Bears, vodeći koordinator Indigenous Environmental Network.

“Ovo je očigledno u tome kako UNFCCC dozvoljava gotovo osam puta više odobrenja za lobiste naftnih goriva nego za predstavnike autohtonih naroda sa Međunarodnog foruma autohtonih naroda o klimatskim promenama.”

U poređenju s prošlogodišnjim COP27 u Egiptu, gotovo četiri puta više lobista povezanih s naftnom i gasnom industrijom. A to je bio rekordan broj.

“Ova saznanja govore nam da dinamika unutar ovih prostora ostaje suštinski kolonijalna. Nije iznenađenje da većina kompanija koje utiču na ove razgovore potiče iz Globalnog Severa”, kaže Caroline Muturi iz IBON Africa.

“U prošlim godinama COP-ovi su postali način da mnoge kompanije zelenišu svoje zagađujuće poslove i nametnu opasne distrakcije od prave klimatske akcije.”


Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap