EU i SAD najodgovornije za globalnu ekološku štetu, navodi nova studija

EU i SAD najodgovornije za globalnu ekološku štetu, navodi nova studija
Foto: Mika Baumeister, Unsplash

SAD i Evropa su odgovorne za većinu globalne ekološke štete uzrokovane prekomernom upotrebom prirodnih resursa navodi se u novoj revolucionarnoj studiji.

Rad je prvi koji analizira i dodeljuje odgovornost za ekološku štetu koju je nanelo 160 zemalja u poslednjih pola veka.

Utvrđeno je da su SAD najveći krivac, koje čine 27% svetske prekomerne upotrebe materijala, a zatim sledi Evrposka unija (25%), kojoj je pripadala i Velika Britanija tokom perioda analize. Druge bogate zemlje poput Australije, Kanade, Japana i Saudijske Arabije bile su kolektivno odgovorne za 22%.

Dok je Kina premašila svoju granicu održivosti sa 15% prekomerne upotrebe resursa, siromašnije zemlje globalnog juga su sveukupno odgovorne za samo 8%, pokazala je analiza.

Klimatski dug bogatih

„Države sa visokim dohotkom su glavni pokretači globalnog ekološkog sloma i moraju hitno da smanje upotrebu resursa na pravičan i održiv nivo“, navodi se u studiji.

Zbog ekološkog duga koji duguju ostatku sveta, „ove nacije moraju da preuzmu vođstvo u radikalnom smanjenju upotrebe svojih resursa kako bi izbegle dalju degradaciju, što će verovatno zahtevati transformativne pristupe nakon rasta i rasta“, dodaje se u studiji objavljenoj u časopisu Lancet Planetary Health.

Njegov glavni autor, profesor Džejson Hikel sa Instituta za nauku o životnoj sredini i tehnologiju (ICTA-UAB) u Barseloni, rekao je da su nalazi dramatični i uznemirujući.

„Svi smo bili šokirani samim razmerama doprinosa nacija sa visokim dohotkom prekomernom korišćenju resursa“, rekao je on za Gardijan. „Nismo očekivali da će biti tako visoko. Ako sada žele da postignu održive nivoe, treba da smanje upotrebu resursa za oko 70% u proseku u odnosu na postojeće nivoe.”

Dokazi sugerišu da bi to zahtevalo od bogatih zemalja kao što su Velika Britanija i SAD da „prestanu da se fokusiraju na rast BDP-a kao primarni cilj i da umesto toga organizuju svoje ekonomije oko podrške ljudskom blagostanju i smanjenja nejednakosti“, rekao je on.

Hikel i drugi autori lista distribuirali su fer udeo globalno održivog nivoa korišćenja resursa zemljama na osnovu veličine populacije. Zatim su oduzeli ove udele od stvarne upotrebe resursa zemalja kako bi odredili ekološki prekoračenja u periodu 1970–2017.

Australija je predvodila svet u tonama prekoračenja po glavi stanovnika sa 29,16, a zatim je slede Kanada sa 25,82, potom SAD sa 23,45.

“Logično i tačno”

Istraživanje je analiziralo domaću eksploataciju, kao i materijale uključene u globalne trgovinske tokove za resurse kao što su fosilna goriva, drvo, metali, minerali i biomasa, koristeći podatke sa UN međunarodnog panela za resurse i ekstrapolirane proračune.

Janez Potočnik, kopredsedavajući panela UN i bivši komesar EU za životnu sredinu, opisao je zaključke studije kao „logične i tačne“. „Zemlje sa visokim dohotkom su one koje zaista prevazilaze granice planete“, rekao je on. „Oni su postavili pravila ekonomske igre i [globalne] standarde i moraju da pokažu da su sposobni i spremni da vode put nazad ka održivosti”.

Ekonomista Kejt Ravort, viši saradnik na Institutu za promene životne sredine Oksfordskog univerziteta, rekla je: „Otvara se nova era globalne odgovornosti, zahvaljujući moćnim analizama poput ove. Nove metrike poput ovih donose novu etičku jasnoću dugogodišnjih nepravdi između globalnog severa i globalnog juga. Neosporna odgovornost najbogatijih nacija sveta za uništavanje sistema za održavanje života našeg planetarnog doma sada se mora pretvoriti u značajne reparacije za one koji su najteže pogođeni.

Oko 44% od skoro 2,5 biliona tona izvađenih materijala na planeti koristile su zemlje koje su premašile svoj fer udeo u upotrebi resursa, kaže nova studija.

Tokom istog perioda, 58 zemalja, uključujući Indiju, Indoneziju, Pakistan, Nigeriju i Bangladeš, ostalo je unutar svojih granica održivosti.

“Strategije za smanjenje rasta mogle bi da poboljšaju živote ljudi ako bi obavezale proizvođače da prekinu prakse kao što su ugrađena zastarelost, prošireni javni prevoz i podsticanje popravke, recikliranja i ponovne upotrebe”, rekao je Hikel.

Ranije ove godine, šesta procena Međuvladine komisije za klimatske promene UN o prilagođavanju klimi citirala je Hikela i druge koji tvrde da takve strategije nude „dovoljnu društvenu transformaciju da garantuju održavanje i [a] rast blagostanja u kombinaciji sa smanjenim „otiscima““.

Drugi autor izveštaja, dr Endrju Faning sa Univerziteta u Lidsu, naglasio je da „nisu svi ljudi u bogatim zemljama podjednako odgovorni za ekološki slom. Pored smanjenja nejednakosti između zemalja, smanjenje naše zavisnosti od rasta takođe znači smanjenje nejednakosti u proživljenom iskustvu u njima.”

U poslednjem izveštaju IPCC-a ranije ove nedelje navodi se da putevi rasta mogu biti „ključni“ za kombinovanje društvenog napretka sa tehnički izvodljivim strategijama ublažavanja.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap