Grad smešten u ravničarskom delu Bavarske nedaleko od Nirnberga, ispresecan i okružen rekama, Erlangen je univerzitetski i privredni centar ovog dela Nemačke, danas poznat i kao biciklistička prestonica Bavarske.

Do Statusa biciklističkog grada (Fahrradstadt) došao je višedecenijskim urbanističkim planiranjem i razvojem gradske infrastrukture. Kao početak beleži se 1972. godina, kada je odlukom Gradskog veća Erlangena počelo izdvajanje 2 odsto godišnjeg gradskog budžeta za razvoj biciklističke mreže. Već 1979. godine udeo biciklizma u gradskim kretanjima bio је 16 odsto.

Strateškim planiranjem i promocijom biciklizma izgrađena je tesno povezana mreža biciklističkih ruta i kultura vožnje ovog prevoznog sredstva. Jedna od ključnih osoba za proces urbanog planiranja Erlangena bio je tadašnji direktor urbanizma, Valter Bohlk, koji je i nakon penzionisanja učestvovao u daljem razvoju grada.  

I pored dobro razvijenog gradskog i međugradskog javnog prevoza, danas čak trećina stanovnika Erlangena svakodnevno koristi bicikl kao prevozno sredstvo, čime je nedvosmisleno lider u ovom delu Nemačke. 

Biciklističke ulice

Za meštane Erlangena bicikl je prvi izbor u svakodnevnom kretanju, kako zbog kratkih relacija i povoljnog reljefa, tako i zbog dobro organizovanih biciklističkih puteva. Neretko se meštani mogu začuditi ako za kretanja po gradu, bez obzira na vremenske uslove, koristite automobil. 

Pored biciklističkih staza i biciklističkih traka, u Erlangenu postoje i biciklističke ulice, u osnovi rezervisane za biciklistički saobraćaj, u kojima se biciklisti mogu kretati i jedan pored drugog. Ovim ulicama mogu se kretati i druga motorna vozila, ograničenom brzinom do 30 km/h, ali se biciklistima mora ustupiti prednost i omogućiti nesmetano kretanje. 

Do danas je u gradu označeno desetak biciklističkih ulica, koje nemaju nikakav poseban dizajn, već samo signalizaciju propisanu u zakonom o bezbednosti saobraćaja. Kako bi ovi prostori dobili prepoznatljiv i jednoobrazan dizajn, Odbor za životnu sredinu, saobraćaj i planiranje Erlangena je 19. februara 2019. godine usvojio nove smernice za jednoobrazno projektovanje biciklističkih ulica i njihovo obeležavanje.

U Erlangenu postoje pešačke zone otvorene za bicikliste, ali se u njima biciklisti moraju kretati tempom hodanja. U pojedinim pešačkim zonama postoje vremenski periodi za vožnju, pa ako se i desi da nekog vidite na biciklu, ljubazni stanovnici Erlangena će vas, znajući da ste stranac, uputiti na saobraćajni znak.

Biciklistička mreža od 400 km

Mreža biciklističkih staza, puteva i ulica u Erlangenu je impresivna, isto koliko i biciklističke rute izvan grada. Za ovaj deo Bavarske, bicikl je savršeno prevozno sredstvo između manjih urbanih mesta i sela, i podjednako dobar izbor za rekreaciju. Jedan od podataka kaže da je biciklistička mreža Erlangena duga oko 400 kilometara.

Ako pak nemate sopstveni bicikl, u Erlangenu ga možete iznajmiti u raznim lokalnim prodavnicama bicikala ili na glavnoj železničkoj stanici. Naravno, uz ovo tradicionalno prevozno sredstvo, učestalost korišćenja drugih vozila za mikromobilnost je vidljiva. Na biciklističkim rutama možete sresti sugrađane na trotinetima, rolerima, skejtbordovima i sličnim vozilima, koje saobraćaju vodeći računa o brzini i bezbednosti. 

Životna sredina prioritet

Održivost ovog stila života u Erlangenu ogleda se i u činjenici da se ekološka svest razvija od malih nogu. Najmlađi sugrađani kroz obrazovni sistem uče o značaju zaštite životne sredine, a kulturu vožnje bicikla i savremenih vozila razvijaju kroz različite aktivnosti tokom boravka u vrtićima i školama. Osnovci u ovom gradu prolaze obuke za vožnju bicikala, pa tek nakon položenog ispita deca samostalno mogu voziti bicikl. U okviru obrazovnih programa aktivno se radi se i na promociji urbane mobilnosti i savremenih prevoznih sredstava.

Za stanovnike ovog grada ekologija je prioritet, sa fokusom na obnovljive izvore energije. Skoro sve škole na krovovima imaju solarne panele. Kultura održavanja parkova, igrališta, bašta i okućnica vidljiva je na svakom koraku. Uspešno gajene i negovanje šuma koje okružuju grad i održavanje priobalja rečnog kanala Majna – Dunav, koji je na obodu grada, ovom prostoru daje poseban šarm. 

Ako ste nakon ove reportaže poželeli da živite u ovom malom i ušuškanom gradu sa 110 000 stanovnika, razmislite kako bi bilo da se u vaš grad preseli duh Erlangena, i na koji način možete da doprinesete da se i vaše mesto razvija u ovom pravcu. Najbolje je da počnete ličnim primerom.