Ispod gustih prašuma Dr Konga nalazi se obilje minerala koji su neophodni za zelenu energetsku revoluciju. Da li ova zemlja može da nađe balans između očuvanja prirode i ekonomskog napretka?
Demokratska Republika Kongo (DR Kongo) je zemlja koja je dugo godina bila poznata po svojoj političkoj nestabilnosti i građanskim ratovima.
Iako je danas značajno stabilnija, ona je i država upadljivih kontrasta, gde bujne nepregledne džungle i bogat biodiverzitet stoje uporedo sa užurbanim rudarskim operacijama. Ispod gustih krošnji prašuma ove ogromne zemlje nalazi se obilje traženih minerala poput kobalta, bakra, tantala i drugih elemenata koji su neophodni za nadolazeću zelenu energetsku revoluciju i digitalno doba. Ovi jedinstveni potencijali i važan geografski položaj kandiduju DR Kongo da se u slučaju dobrih političkih poteza pojavi kao „Saudijska Arabija minerala“ u 21. veku. Ova velika država mogla bi da postane ključni igrač u globalnom lancu snabdevanja za sektore obnovljive energije, električnih vozila i nove tehnologije.
Ipak, ova optimistična vizija nije bez značajnih prepreka. Rudarski sektor u DR Kongu je ranije u istoriji bio ozloglašen po teškim uslovima rada i degradaciji životne sredine. Za razliku od živopisnih ekosistema koji vrve divljim životinjama, rudnici su često bili mesta eksploatacije radne snage i različitih opasnosti po životno okruženje. Radnici, uključujući i decu, radili su u opasnim uslovima, vadeći minerale koji napajaju svetski tehnološki razvoj. Pojedine slike neprimernih uslova rada iz ove države obilazili su više puta svet kao najnegativniji primeri.
Da bi zaista iskoristio svoje rudno bogatstvo, DR Kongo mora da uspostavi delikatnu ravnotežu između industrijskog rasta i upravljanja životnom sredinom i razvoja institucija, koja u prošlosti nije bila dovoljno naglašena. Implementacija strogih propisa za zaštitu radnika i životne sredine je od najveće važnosti iz ugla globalne ekološke zajednice, dok lokalna populacija želi stabilne poslove i plate u ovoj istorijski ekonomski nestabilnoj državi.
Brojne svetske ekonomske sile i njihove kompanije su zainteresovane za rudna bogatstva ove države, a mnoge već i danas posluju na teritoriji DR Konga. Kineske, saudijske, australijske, američke i druge korporacije na oku drže različita bogatstva ove mnogoljudne države, koja je u 2024. prebacila 100 miliona stanovnika. Da li ova država ima kapaciteta da iskoristi međunarodni kapital i tehnologije bolje nego ranije, te zaista postane nezaobilazna sila u sferi proizvodnje traženih minerala i svetske zelene tranzicije? To je jedno od glavnih pitanja pred ovom nacijom.
Bogatstva DR Konga i prilike
Skoro da nema zemlje na planeti koja ima više potencijalne koristi od globalne zelene energetske tranzicije od Demokratske Republike Kongo. Kada se analiziraju svetske rezerve najtraženijih minerala za potrebe zelene tranzicija, ova država se nalazi na samom vrhu sa nekih od najvećih svetskih rezervi bakra, kobalta, tantala i litijuma, ali i nekih manje poznatih retkih elemenata.
Rezerve kobalta na planeti procenjene su okvirno na ukupno 7,6 miliona tona, od čega samo DR Kongo poseduje čak 3,5 miliona tona, a slede Australija sa 1,4 miliona tona i Indonezija sa 600 000 tona, prema Geološkom zavodu SAD-a (USGS). U 2022, ova afrička država je proizvela oko 130 000 tona spomenutog minerala i preko 170 000 u 2023. ili 70% svetske proizvodnje obe godine. Indonezija, koja je bila odmah ispod na drugom mestu, proizvela je samo 10 000 tona. Sa svojim rezervama i proizvodnjom kobalta DR Kongo je neizbežan na svetskom tržištu, jer bez ovog minerala nema baterija i električnih vozila, a važan je resurs i za avio industriju i pojedine medicinske instrumente.
Sem kobalta, ova afrička država je važna za svetsko tržite bakra jer je najveći afrički proizvođač i ujedno četvrti najveći proizvođač ove rude na svetu. DR Kongo svake godine proizvede skoro 2 miliona tona ovog resursa za kojim će potražnja dodatno rasti do 2035, jer je teško zamisliti elektrifikaciju i obnovljive izvore energije bez ovog materijala. Ova države se može pohvaliti nekim od najkvalitetnijih rezervi bakra na globalnom nivou, pri čemu se procenjuje da neki od rudnika sadrže nivoe iznad 3%, što je znatno više od globalnog proseka od 0,6% do 0,8%.
Slična zavisnost od ove države postoji i kada se radi o svetskoj mobilnoj telefoniji i drugim elektronskim uređajima, jer je svetska industrija zavisna od tantala, koji se dobija od koltanske rude izrazito zastupljene u DR Kongu. Kada se radi o ovoj rudi, mnogoljudna afrička država poseduje preko 50% svetskih rezervi, te skoro svaki mobilni telefon, laptop ili tablet ima bar neki deo koji dolazi iz ove države. DR Kongo je takođe država za koju pojedini stručnjaci veruju da poseduje jedno od najvećih nalazišta litijuma na svetu, Manono-Kitolo, u južnoj provinciji Tanganjika. Ovaj resurs je kao što je već poznato važan za litijumske baterija za električna vozila, koja su trenutno sve važniji proizvod u svetskoj trgovini.
Ukupno gledano, ogromne rezerve različitih minerala, nekada procenjene zbirno na preko 20 hiljada milijardi dolara, stavljaju ovu državu na svetsku mapu ključnih snabdevača važnim sirovinama. Ona to predstavlja već danas, ali mogućnosti razvoja ove države su tek načete. Sa druge strane, kada se gleda BDP po glavi stanovnika, DR Kongo se nalazi na samom dnu svetske lestvice kao 178. od 191 država i teritorija koje meri Međunarodni monetarni fond. Jedan deo se može pripisati i sivoj ekonomiji koja je ogromna, a koja se ne beleži u okviru zvaničnog BDP-a, ali i u praksi DR Kongo jeste jedna od siromašnijih država sveta kada se gleda dohodak u dolarima. Uslovi za radnike u ovim rudnicima bili su tradicionalno veoma niski, te su mnoge strane kompanije, ali i oružane milicije, zloupotrebljavale lokalno stanovništvo. Zašto se javlja takva razlika između vrednosti resursa i bogatstva i uslova života običnog stanovnika stanovnika?
Razvojne mogućnosti i manjkavosti
Iako DR Kongo spada u jednu od najsiromašnijih država sveta kada se meri bogatstvo po glavi stanovnika, ona ipak jeste na uzlaznoj putanji. Tokom 2022. njen BDP po glavi stanovnika iznosio je 653 dolara, što je izrazito malo čak i u afričkoj konkurenciji. Međutim, u 2012. on je bio 412 dolara, a 2001. samo 148 dolara, odnosno desio se rast od oko 400% od početka milenijuma. Osim ovog elementa, važno je navesti da se u istom vremenskom periodu populacije ove države praktično duplirala, te je sa oko 50 miliona početkom 2000. porasla na preko 105 miliona u 2024. U prevodu, za samo dve decenije DR Kongo je porastao za više od populacije cele Španije, što jeste pozitivno iz ugla ponude radne snage, ali nije lako za upravljanje u državi sa veoma slabim institucijama i teškoćama da uspostavi kontrolu i red i zakon nad svojom kolosalnom teritorijom.
Od 2001. do 2022. privreda DR Konga porasla je oko 600%, a nakon prve pandemijske godine rasla je prosečnom stopom od oko 6% godišnje. Noseći deo ovog privrednog rasta predstavljala je spomenuta rudarska industrija, jer je u izvozu ove zemlje od skoro 30 milijardi dolara u 2022. bakar u različitim formama činio oko 20 milijardi, kobalt oko 6 milijardi, a nafta, različite druge rude i dijamanti skoro 2 milijarde. Ukratko, ova industrijska grana bila je noseća grana razvoja države i jedina koja je donosila vredne devize u zemlju, koja bi se u suprotnom oslanjala na individualno poljoprivredno privređivanje na ivici opstanka.
Tokom `90. ova zemlja je bila predmet predatorskog rudaranja i brojnih pobunjeničkih grupa koje su zloupotrebljavale resurse zarad svoje dobiti. Neregulisane i često ilegalne rudarske aktivnosti dovodile su do značajne degradacije životne sredine, uključujući krčenje šuma, eroziju zemljišta i zagađenje vode, što je ugrožavalo biodiverzitet i ekosisteme. Upotreba toksičnih hemikalija u rudarskim procesima neretko je kontaminirala izvore vode, štetila zajednicama koje zavise od ovih voda za piće i poljoprivredu. Društveno, rudarstvo u ovoj državi je bilo povezano sa teškim kršenjima ljudskih prava, uključujući prinudni rad, dečiji rad i nebezbedne uslove rada. Uslovi su se u poslednjih trideset godina poboljšali, ali zbog slabih institucija DR Kongo ostaje ranjiv na zloupotrebe.
U svom nasleđu DR Kongo ima i period vlasti diktatora Mobutu Sese Sekoa, kada su korupcija i slabe institucije bile pravilo, te je kupovna moć stanovništva od početka 1960. do 1979. pala za čak 96%. Situacija se popravlja tek od početka 2000, kada se zemlja otvara prema svetu i njeni resursi bivaju smislenije i uređenije upotrebljeni.
Najviše prilika iskoristila je Kina, čiji su se rudarski konglomerati u ovu državu uselili pre više od decenije i fokusirali se na rudarenje i obradu prethodno navedenih resursa.
Danas i DR Kongo bolje štiti svoje interese od inostranog i domaćeg predatorskog ponašanja iz prošlosti. Jedan faktor je što su resursi ove države značajno više traženi danas nego 2000 ili `90, te su korporacije iz najrazličitijih država zainteresovane da pokrenu operacije na ovoj teritoriji. Očekuje se da će do kraja samo ove decenije potražnja za kobaltom da se duplira, a te globalne ekspanzije neće biti bez rezervi iz DR Konga. To je podiglo i političku važnost ove države na Zapadu, koji kada se radi o lancima snabdevanja kritičnih minerala zaostaje za Kinom.
Da bi zaštitila svoje interese u novim svetskim okolnostima, država je u martu 2018. uvela novi zakon o rudarstvu. Povećala je svoje rente na bakar sa 2% na 3,5%, na zlato sa 2,5% na 3,5% i na kobalt sa 2% na 10%. Štaviše, DR Kongo uveo je novu stopu poreza od 50% na takozvane „super profite“, definisane kao prihod ostvaren kada cene roba porastu 25% iznad nivoa u studiji izvodljivosti projekta. Državni „Gécamines“ ima suvlasništvo u većini rudarskih projekata, iako sam ne vodi rudarske operacije.
U poslednjih nekoliko godina osim kineskih kompanija ugovore o rudarenju ili same rudarske operacije imaju i američke, kanadske, australijske, saudijske, emiratske i druge firme. Sve su zainteresovane za identične kritične minerale, a zbog bolje političke pozicije DR Konga, vlade mogu da dobijaju mnogo bolje uslove u pregovorima. Ipak, postoji i niz prepreka koji ograničava mogućnosti da se vrednost stvorena u ovoj državi tako lako prelije na sve slojeve stanovništva.
Prepreke ka prestižu
Put DR Konga od izrazito nerazvijene i građanskim ratom pogođene države do „Saudijske Arabije minerala“ nije ni lak ni garantovan. Poboljšanje u odnosu na ekonomsku i ekološku situaciju iz `90. ili 2000. nije dovoljno, jer državu muče identične prepreke u njenom uravnoteženijem razvoju koji će osetiti široki slojevi stanovništva. Među najvećim problemima su hronično loša infrastruktura, slabe institucije, visoka korupcija, nediversifikovana privreda i manjak reda i zakona. Ovi elementi su blaži u odnosu na ranije periode, ali prave veliku barijeru da se izrudarena vrednost bolje pretvori u vrednost za celo društvo.
„Transparency International“ je ovu državu rangirao na 166. poziciju među 180 zemalja na svom Indeksu percepcije korupcije 2022. Zbog slabosti centralne vlade više od 120 milicija i oružanih grupa deluje u istočnom regionu zemlje, a značajan deo njih eksploatiše resurse bez dobiti za centralnu vladu i zloupotrebljava lokalno stanovništvo za neregulisan rad. Loši putevi, ograničena električna energija i nedovoljne komunikacione mreže ometaju višu ekonomsku aktivnost i bolji pristup tržištima.
DR Kongo već sada ima karakteristike država koje pate od „prokletstva resursa“, gde oslanjanje na prirodne resurse ometa raznovrsniji ekonomski razvoj. Ekonomija ostaje u velikoj meri zavisna od rudarstva, sa nedovoljnim ulaganjima u druge sektore kao što su poljoprivreda, proizvodnja i usluge. Sličan problem ima i sama Saudijska Arabija, te nije čudno što se sa sličnim problemom suočava i značajno manje razvijenija država, čijih 90% izvoza čine iskopani i obrađeni prirodni resursi.
Države sa ovakvom strukturom privrede imaju i manjkavosti ranjivosti na svetsko kretanje cena ovih mineralnih resursa. S obzirom da su cene ovih proizvoda volatilne, kada one padnu u svetu, prihodi ovih država takođe padnu i obrnuto. Kada je u jednom periodu 2023. cena kobalta pala za oko jednu trećinu, u ovoj državi se to značajno osetilo. Slično se može odnositi i na periode kada cena naglo poraste, ali ti elementi nisu uvek predvidivi i mogu da otežavaju planiranje.
Zbog manjka kvalifikovane radne snage i dovoljno infrastrukture, ova država takođe se muči sa privlačenjem lanca vrednosti na svoju teritoriju. Ukoliko bi na svoju teritoriju dovela fabrike baterija, katoda, električnih vozila, vetroturbina i drugih proizvoda za koju se koriste njeni resursi, dosta više vrednosti bi ostajalo u samom DR Kongu. Sve stroži uvozni standardi najrazvijenih država sveta oko zagađenja ili odnosa prema radnoj snazi proizvoda koji dolaze na njihovo tržište, mogu pogoditi države poput DR Konga, ako ne budu dalje radile na unapređivanju ovih standarda.
Investicije Afreksimbanke i Ekonomske komisije UN-a za Afriku podržali su posebne ekonomske zone, sa ciljem da Demokratsku Republiku Kongo i Zambiju prebace sa izvoznika neprerađenih kritičnih minerala u proizvodna čvorišta za električna vozila i baterije. EU i SAD investirale su novac u izgradnju pruge koja bi spojila ove dve države sa lukama u Angoli. Pojedine američke državne agencije usmerile su svoje resurse na projekte koji se tiču unapređenja proizvodnje električne energije radi bolje konkurentnosti DR Konga.
Međutim, ukupni gledano razvojni put DR Konga neće biti predmet brzog rasta do globalnog prestiža već više maraton. Postoji čitav niz prepreka koji je potrebno prevazići. Preduslovi koje je potrebno ispuniti za garanciju stabilnog rasta nisu laki, kao ni u drugim afričkim državama. Strateški važni resursi će svakako poboljšati buduće životne uslove u ovoj državi i staviti je na važno mesto u svetu. Naravno, od ove države zavisi da li će oni u potpunosti biti transformativni za lokalne zajednice i drastično poboljšati uslove života ili će biti vredni za lokalne političke elite i strane kompanije. DR Kongo se sigurno neće vratiti u haos i predatorski tretman iz `90. i ranih 2000, niti u period bede i korupcije autoritarca Mobutu Sese Sekoa. Ipak, od lokalne političke elite i građana zavisi koliko će daleko napredovati u odnosu na navedene nesrećne periode svoje istorije ka „Saudijskoj Arabiji minerala“.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *