Isti potez povukao je i u svom prvom mandatu.

Odluka je izazvala osude lidera širom sveta. Zvaničnici Evropske unije i globalni akteri upozoravaju na ozbiljne posledice nečinjenja u borbi protiv klimatskih promena.

Wopke Hoekstra, komesar EU za klimu, opisao je ovaj potez kao „zaista nesrećan“, naglašavajući potencijalno „katastrofalnu“ budućnost obeleženu rastom globalnih temperatura i ekstremnim vremenskim nepogodama.

„Ovo je zaista nesrećan razvoj događaja jer se najveća svetska ekonomija i jedan od naših najbližih saveznika u borbi protiv klimatskih promena povlači iz Pariskog sporazuma,“ izjavio je Hoekstra. „Uprkos ovom koraku unazad, ostajemo posvećeni saradnji sa SAD i našim međunarodnim partnerima u rešavanju ovog hitnog problema. Nauka je jasna: svaki dodatni porast globalnih temperatura nosi ogromne troškove – ekonomske, socijalne, ali i ljudske.“

Holandski komesar, koji predstavlja EU na pregovorima Ujedinjenih nacija o klimi, takođe je istakao rastuće ekonomske i socijalne troškove nepreduzimanja mera, nazivajući trenutni kurs zagrevanja „skupom i potencijalno katastrofalnom realnošću“.

Jedinstveni evropski stav

I odlazeći nemački vicekancelar Robert Habek kritikovao je Trampovu odluku kao „fatalnu“, pozivajući Nemačku i Evropu da ubrzaju tranziciju ka niskougljeničnim tehnologijama. Govoreći na godišnjoj energetskoj konferenciji lista Handelsblatt u Berlinu, Habek je naglasio: „Moramo staviti sopstvene tehnologije u prvi plan.“

Sličan stav iznela je i Francuska. Francoa Vileroa de Galau, guverner Banke Francuske, izjavio je da institucija „žali“ zbog ove odluke, iako je priznala da ona nije iznenađenje.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen osvrnula se na ovaj potez u svom obraćanju na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Fon der Lajen je potvrdila da je Pariski sporazum „najbolja nada za celo čovečanstvo“ i pozvala na ubrzanu globalnu tranziciju ka neto nultim emisijama.

Ističući razorne posledice klimatskih promena, fon der Lajen je navela nedavne toplotne talase u Aziji, poplave u Brazilu i Indoneziji, kao i požare u Kanadi, Grčkoj i Kaliforniji kao dokaze o hitnoj potrebi za međunarodnom saradnjom.

„Naš prvi prioritet biće da rano započnemo dijalog, razmotrimo zajedničke interese i budemo spremni za pregovore,“ izjavila je, zauzimajući uravnotežen stav prema izazovima koje postavlja Trampova administracija.

Ravnoteža između klime i trgovine

Povlačenje SAD iz Pariskog sporazuma nije jedina tačka nesuglasica između EU i SAD. Trgovinski odnosi su i dalje napeti, s Trampovom pretnjom o „CARINAMA do kraja!!!“ ukoliko Evropa ne poveća uvoz američke nafte i gasa.

Fon der Lajen je prepoznala složenost odnosa, ističući da EU i SAD čine 1,5 triliona evra trgovine – oko 30% globalne razmene. Nagovestila je spremnost za pronalaženje zajedničkog jezika, ali i pripremljenost Evrope da uvede recipročne carine ako bude potrebno.

„Nadamo se najboljem,“ rekao je zvaničnik EU upoznat sa trenutnim pregovorima, „ali se pripremamo za najgore.“

Put napred

Liderstvo fon der Lajen u odgovoru na klimatsku krizu verovatno će definisati njen drugi mandat kao predsednice Komisije. Njen govor u Davosu ponovo je naglasio posvećenost Evrope Zelenom dogovoru, dok je obećala i pojednostavljenje propisa o održivom finansiranju i dubinskim proverama kako bi se unapredila konkurentnost.

Unutar EU, fon der Lajen se suočava s pritiscima sopstvene Evropske narodne partije da preispita određene aspekte Zelenog dogovora, uključujući kazne za proizvođače automobila koji ne ispune ciljeve smanjenja emisija. Ipak, ostala je čvrsta u stavu da su ambiciozne klimatske politike moralni imperativ i ekonomska prilika.

Kako se svet okreće ka COP29, koji će biti održan u Bakuu, Azerbejdžan, ulozi nikada nisu bili veći. Dok Trampova odluka baca dugu senku na globalne napore, Evropa izgleda spremna da preuzme vođstvo u borbi protiv klimatskih promena – sa ili bez SAD-a.