Doba izumiranja: Antartik prolazi kroz „veliku promenu“

Doba izumiranja: Antartik prolazi kroz „veliku promenu“
Foto: Dylan Shaw, Unsplash

Najnovija studija pokazala je da su se promene u krhkim polarnim ekosistemima ubrzale u poslednjoj deceniji, i to proučavajući ubrzano širenje dve autohtone biljke Antarktika.

Porast biljaka od 2009. bio je veći nego u prethodnih 50 godina zajedno, što se poklapa sa brzim porastom temperature vazduha i smanjenjem broja krznastih foka, navode istraživači koji rade na ostrvu Signi na Južnim Orknejskim ostrvima.

Populacije antartičke trave (Deschampsia antarctica) i antarktičke bisernice (Colobanthus prettinsis) proučavaju naučnici na ostrvu od 1960. Istraživanje je pokazalo da se trava širila pet puta brže između 2009. i 2018. nego između 1960. i 2009. godine. Kod bisernice porast je bio skoro deset puta više, navodi list.

U protekloj deceniji, letnje zagrevanje je poraslo sa +0,02C na +0,27C svake godine, uprkos snažnom zahlađenju zabeleženom 2012.

Antarktički kopneni ekosistemi brzo reaguju na ove klimatske uticaje“, rekla je vodeća istraživačica, profesorka Nikoleta Kanone, sa Univerziteta Insubria u Komu, Italija. „Očekivala sam povećanje ovih biljaka, ali ne u ovim količinama, dobijamo sve više dokaza da se na Antarktiku dešava velika promena.

Više temperature, manje foka

Primarni pokretač promena je zagrevanje letnjeg vazduha, navodi studija, koja pruža jedan od najdužih zapisa o promenama u vegetaciji na Antarktiku. Sekundarni razlog je to što na ostrvu ima manje foka koje gaze biljke. Nije poznato zašto je broj foka opao, ali je se pretpostavlja da je to povezano sa promenama u dostupnosti hrane i uslovima mora.

Analiza pokazuje da su foke uticale na promene od 1960. do 2009. godine, dok je glavni pokretač između 2009. i 2018. bio porast temperature.

Očekuje se da će se trendovi zagrevanja nastaviti, sa stvaranjem više područja bez leda u narednim decenijama, a naučnici kažu da su nalazi sa ostrva Signi reprezentativni za procese koji se dešavaju u regionu uopšteno. „Naši nalazi podržavaju hipotezu da će buduće zagrevanje izazvati značajne promene u ovim krhkim antarktičkim ekosistemima“, napisali su istraživači u radu objavljenom u Current Biology.

Promene sa ozbiljnim posledicama

Širenje ovih vrsta će izazvati promene u kiselosti zemljišta, bakterijama i gljivicama u zemljištu i načinu na koji se organska materija razlaže. Promene u hemiji zemljišta, kao i degradacija permafrosta, će izazvati kaskadu promena, sa „posledicama na sve komponente kopnenih ekosistema“, rekla je Kanone.

Biljke su prilagođene veoma kratkoj sezoni rasta i sposobne su da fotosintezuju u snežnim uslovima sa temperaturama vazduha ispod 0C. Uprkos tome što su u stanju da se brzo razmnožavaju iu teškim klimatskim uslovima, nisu dobre u takmičenju sa drugim neautohtonim biljkama. Iako zagrevanje može koristiti nekim autohtonim vrstama u izolaciji, ono u velikoj meri povećava rizik od uspostavljanja alohtonih vrsta koje bi mogle da nadmaše autohtone vrste i izazovu nepovratan gubitak divljih životinja, upozoravaju istraživači.

Na primer, 2018. godine, invazivna vrsta trave pod nazivom Poa annua – koja se često koristi na golf terenima – kolonizovala je ostrvo Signi.

“Ingresija stranih vrsta može da izazove dramatičan gubitak domaćeg biodiverziteta Antarktika koji je zahtevao milione godina evolucije i opstanka. Štaviše, promena vegetacije će implicirati domino efekat na floru i faunu kopnenih ekosistema”, upozorava Kanone.

Tokom srednjeg pliocena, Antarktik je iskusio događaje zagrevanja koji su omogućili spontanu migraciju vrsta iz Južne Amerike na Antarktik, i obrnuto. Trenutni nivoi zagrevanja su već mogli da izazovu takve migracije mahovina, lišajeva, vaskularnih biljaka i beskičmenjaka, olakšane ljudskom aktivnošću – odnosno povećanjem nivoa turizma – na Antarktiku, upozoravaju naučnici.

Dr Kevin Nevsham, kopneni ekolog iz British Antarctic Survey, koji nije bio uključen u studiju, rekao je: „Studija pokazuje da se može očekivati dalje povećanje populacija ovih biljnih vrsta kako se Antarktik zagreva u narednim decenijama, što će dovesti do ozelenjavanja regiona, ali da takođe može postojati povećani rizici za ekosisteme koji su povezani sa uspostavljanjem stranih biljnih vrsta.”


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap