Evropska unija postavila je sebi prilično ambiciozne ciljeve u pogledu obezbeđivanja održivog i konkurentnog lanca snabdevanja baterijama. Kako bi smanjila zavisnost od spoljnih izvora, pretežno iz Azije, i podržala svoju zelenu tranziciju, usvojila je brojne strategije i postavila ciljeve u tom pravcu. S obzirom na važnost električnih vozila i obnovljivih izvora energije u okviru njene klimatske politike, EU ima za cilj da do 2030. godine proizvede najmanje 90 odsto baterija koje su joj potrebne.

Ovaj cilj je ključan za postizanje klimatske neutralnosti celog skupa država do 2050. i jačanje unutrašnjeg tržišta, koje zaostaje u odnosu na SAD i Kinu u sferi zelenih industrija. EU je zato pokrenula inicijative poput Evropske alijanse za baterije (EBA) kako bi podstakla ulaganja u istraživanje, inovacije i kapacitete domaće proizvodnje u skladu sa svojim standardima. EBA i drugi programi podržavaju umnožavanje gigafabrika baterija u Evropi, sa ciljem da se time zauzme značajan deo globalnog tržišta ovog proizvoda. Ulaganja su takođe usmerena ka razvoju naprednih tehnologija baterija i uspostavljanju modela cirkularne ekonomije, gde se korišćene baterije recikliraju kako bi se smanjila potreba za sirovinama.

Međutim, u poslednjim danima i nedeljama evropske donosioce odluka i industrijske gigante ne raduju vesti koje dolaze iz baterijskog giganta Nortvolta. Ovaj najveći pojedinačni proizvođač baterija koji dolazi sa evropskog kontinenta trenutno nailazi na probleme zbog jake međunarodne konkurencije. Sve je više negativnih vesti koje govore o otpuštanjima radnika i odustajanju od pojedinih najavljenih projekata od strane ovog švedskog giganta. Postavlja se pitanje zašto su i u kojoj meri problemi Nortvolta problem i za strategije Evropske unije, odnosno da li se EU može osloniti samo na strane proizvođače ili su joj kompanije poput Nortvolta ključne za budućnost.

Važnost Nortvolta za Evropsku uniju

Nortvolt kao kompanija je nastao relativno skoro, ali sa veoma ambicioznim ciljevima da promeni evropsku industriju baterija. Ovu firmu su 2016. godine osnovali bivši visokopozicionirani kadrovi Maskove Tesle, Peter Karlson i Paolo Seruti, sa vizijom da se stvori evropski proizvođač baterija sposoban da se takmiči sa azijskim gigantima kao što su kinski CATL, ali i korejski LG Chem i japanski Panasonic. Misija kompanije od početka bila je da proizvodi održive litijum-jonske baterije, sa naglaskom na čistoj energiji i smanjenju uticaja proizvodnje baterija na životnu sredinu kroz recikliranje. Ova firma je želela da demonstrira svetu nordijski model pristupa životnoj sredini u sferi baterija, koji bi bio značajno održiviji i od kineskog i od drugih konkurenata. 

Već 2017. godine, Nortvolt je počeo da gradi svoju prvu fabriku u mestu Skeleftea na samom severu Švedske. Radilo se o strateškoj lokaciji koja je omogućila pogonima da koriste obnovljive izvore energije u ovom regionu, posebno energiju hidrocentrala. Na ovaj način Nortvolt je učinio svoj proizvodni proces održivijim. Fabrika, poznata kao Northvolt Ett, dizajnirana je da bude najveći evropski proizvodni pogon baterija i primer evropske snage u odnosu na svetsku konkurenciju koja je takođe bila u ekspanziji, uprkos već jakom početnom položaju.

Čitaj

Zašto sve više kineskih „zelenih kompanija“ bankrotira

U izveštaju o konkurentnosti Evropske unije, bivši predsednik ECB-a i premijer Italije, Mario Dragi govorio je o nemogućnosti evropskih kompanija da dobiju ekonomiju obima. Naime, evropske inovativne kompanije nailaze na probleme da brzo uvećaju svoju proizvodnju kroz privlačenje kapitala i tako postanu globalno konkurentne. Ova švedska kompanija za proizvodnju baterija pokazala se kao izuzetak i prikupila je više kapitala od bilo koje druge privatne grupe u Evropi, sa više od 15 milijardi dolara u kapitalu, kreditima i vladinoj podršci.

Zbog svog inovativnog pristupa ona je privukla velike investitore. Njene akcije imaju i Folksvagen i BMW koji su videli mogućnost za svoj lanac snabdevanja, ali i Goldman Saks, Vargas holding i Bejli Gliford koji su je videli kao dobro ulaganje. Kompanija je pomoću ovog dostupnog kapitala i radne snage od  oko 7.000 ljudi uspela da dobije narudžbine u baterijama vredne 50 milijardi evra od dominantno evropske automobilske industrije. Zbog toga je rukovodstvo odlučilo da proširi svoju proizvodnju baterija kroz gigafabrike i u drugim državama, te je plan bio da se one izgrade i u Nemačkoj i Kanadi. Na taj način bi Nortvolt ubrzano rastao do kapaciteta da kao evropski šampion parira azijskim gigantima u sferi baterija.

Ipak, u poslednjim nedeljama ime ove kompanije u velikoj meri je povezano sa lošim vestima koje dolaze iz nje. Brojni svetski mediji govore o smanjenju radne snage kompanije, kašnjenju sa dostavama baterija, problemima sa daljim prikupljanjem kapitala, kao i gašenju određenih pogona i smanjenju broja operacija. To naravno nisu vesti koje izolovano postoje, već imaju posledice i na evropsku industriju i strategiju same Evropske unije oko proizvodnje baterija. U tom smislu po procenama pojedinih analitičara problemi Nortvolta kao kompanije mogu da postanu i širi evropski problem.

Problemi Nortvolta i evropske strategije

Prve negativne vesti oko ove kompanije javile su se tokom pandemije COVID-19 kada su celokupna proizvodnja i snabdevanje usporeni. Velika pauza u radu desila se i prethodne godine kada je troje radnika poginulo, te je zbog policijske istrage proizvodnja privremeno obustavljena. Međutim, uprkos ovim tehničkim problemima, u svojoj osnovi proizvodnja baterija nije jednostavan proces. Ona je kapitalno intenzivna i podrazumeva ogromna ulaganja u startu i pre početka fizičke proizvodnje baterija. Iz tog razloga Nortvolt je od samog starta investiranja u prvu fabriku trošio ogromne količine novca, dok proizvodnja i prodaja samih baterija nije još ni počela.

Prve baterija kompanija je krenula da sastavlja na svojim proizvodnim trakama u decembru 2021, da bi prve dostavila kupcima 2022. U tom smislu, njihova proizvodnja krenula je u fabrici na samom severu Švedske sa dosta odlaganja 2022. Osim te fabrike, cilj je bio da se u Kanadi i Nemačkoj uskoro i izgrade dodatni pogoni, kao i još jedna u Švedskoj zajedno sa kompanijom Volvo. Kroz navedena proširenja, Nortvolt bi značajno uvećao svoju proizvodnju i postao relevantan tržišni igrač na nivou sveta. 

Ipak, zbog brojnih produžavanja i odlaganja, ni proizvodnja u Švedskoj nije dostigla svoje ciljeve. Fabrika koja ima tehnički kapacitet da proizvede baterije u kapacitetu od 16 gigavat časova, uspela je da tokom prethodne godine proizvede nešto ispod 1 gigavat časa u baterijama. Taj kapacitet predstavlja ekvivalent baterija dovoljnih za okvirno nešto ispod 20 000 električnih vozila. Poređenja radi, najveći svetski proizvođač baterija, kineski CATL, u 2023. proizveo je baterije u kapacitetu od preko 300 gigavat časova, odnosno preko 300 puta više od Nortvolta iste godine.

You may also like

Zašto sve više kineskih „zelenih kompanija“ bankrotira

Zbog navedenog kašnjenja isporuka od strane kompanije, u junu ove godine BMW je bio prinuđen da otkaže svoju narudžbinu od oko 2 milijarde evra vrednih baterija i potraži drugog korejskog dobavljača, iako je ostao u vlasničkoj strukturi ove kompanije. Direktor kompanije i jedan od suvlasnika Peter Karlson najavio je da će kompanija najkasnije 2026. dostići profitabilnost, jer uveliko uvećava svoju proizvodnju i da će tokom 2025. već postići proizvodnju od nekoliko gigavat časova kapaciteta baterija godišnje.

Takođe, ono što muči Nortvolt trenutno je velika konkurencija iz azijskih država, koje uspevaju da zbog svog velikog obima proizvodnje imaju nižu cenu baterije po jedinici. Azijski giganti uspevaju da dominiraju tržištem niskim cenama, kao i stabilnošću obima proizvodnje. Takođe, brojni azijski giganti su i u gigantskoj meri podržani od strane države kroz takozvanu „industrijsku politiku“. Nortvolt sa druge strane je dobio hladan odgovor od švedske vlade, gde je premijer ove države Ulf Kristerson naveo da kompanija mora da sama rešava svoje probleme sa investitorima. 

Kompanija je prošle godine zabeležila gubitak od preko milijardu evra i prinuđena je da smanji svoje ambicije o brzom rastu. Ona je pomerila rokove otvaranja drugih gigafabrika, odustala je od svog centra za proizvodnju katoda u Švedskoj, prodala je svoje planirano postrojenje za proizvodnju baterija za čuvanje energije u Poljskoj, ugasila svoj američki istraživački centar za baterije za avione i najavljuje smanjenje radne snage za preko 1000 ljudi. U suštini kompanija odustaje od brzog povećanja obima i agresivnog proširenja u drugim državama zbog tehničkih prepreka i manjka kapitala. 

U idealnom scenariju, samo glavna fabrika u Švedskoj bi u punom kapacitetu mogla da proizvede baterije za preko 2 500 000 električnih vozila. Međutim, kao što je spomenuto, njeni ovogodišnji kapaciteti će izvesno biti na negde ispod 20 000 i brojevi će rasti tek postepeno u narednim godinama. Zato će Nortvolt morati da dokaže investitorima da kada se radi o sprovođenju planova može da bude efikasniji i da već 2026. proizvodi baterije u ekvivalentu potrebnom za preko 100 000 električnih vozila. To će jedino moći da postavi fabriku u zonu profita, jer ona trenutno prihoduje oko 100ak miliona evra godišnje, ali zbog početnih velikih ulaganja i potrebne velike radne snage generiše troškove od preko 1 milijarde evra godišnje.

U tom smislu, Nortvolt u velikoj meri zavisi od svog obima proizvodnje da bi postao konkurentan azijskim gigantima. Zahvaljujući globalnom uvećanju obima proizvodnje baterija, njihova cena je u poslednjih 10 godina pala za skoro 90% i one su postale značajno jeftinije za industriju. To novim igračima na tržištu, poput ovog najavljivanog evropskog šampiona, otežavaju ulazak na tržište, naročito kada se radi o kompaniji koja proizvodnju pokreće na ekološki održivijim osnovama i u regionu sa visokim troškovima rada i drugih inputa. Zbog toga, evropska strategija vezano za baterija ima poteškoće koje nisu lake da se predvide. Kompanije iz Evropske unije takmiče se sa već etabliranim igračima koji i evropskim industrijama daju predvidivost. Izvesno je da će evropska proizvodnja baterija drastično rasti do 2030, ali nije izvesno da će taj rast biti generisan od strane evropskih kompanija, već moguće više od azijskih firmi na evropskoj teritoriji.

Evropska unija i budućnost pitanje baterija

Zalaganje Evropske unije za nezavisnost u sferi baterija, kao što je navedeno u uvodu, je sastavni deo njene šire strategije postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine i smanjenja zavisnosti od spoljnih izvora za važne tehnologije. Baterije su u tom smislu osnova ove vizije, jer napajaju električna vozila na koja evropske strategije polažu nade, a i omogućavaju skladištenje obnovljive energije. S obzirom da se više od 70% svetske proizvodnje baterija trenutno odvija u Aziji, a posebno u Kini, Evropa se suočava sa značajnim izazovom u smanjivanju ovog jaza, što u praktičnom smislu pokazuje ovaj primer Nortvolta. 

Azijske kompanije ne dominiraju tržištem baterija bez  valjanih razloga, već zbog svojih uspostavljenih lanaca snabdevanja, ekonomije obima i podrške koju imaju od matičnih država. EU, sa druge strane, još uvek gradi svoju infrastrukturu i mora da se osloni na značajne privatne i javne investicije da bi dostigla svoje proizvodne ciljeve. Kompanije poput analiziranog Nortvolta su se pojavile kao ključni igrači u strategiji EU za baterije i kao korisne a smanjenje oslanjanja na azijski uvoz i njihove korporacije. Uprkos početnim uspesima Nortvolta, uključujući obezbeđivanje ugovora sa velikim automobilskim kompanijama i privlačenju značajnih investicija, on se suočio sa preprekama koje ogoljavaju u praksi poteškoće u povećanju proizvodnje u tako kapitalno intenzivnoj industriji. Kašnjenja, finansijski gubici i uska grla u proizvodnji u Nortvoltu izazivaju zabrinutost oko toga da li Evropa može na vreme da ispuni svoje ambiciozne ciljeve.

Ipak, problemi sa kojima se Nortvolt suočava nisu samo korporacijsko pitanje, već odraz strukturnih prepreka u evropskoj strategiji za nezavisnost u sferi baterija. Regulatorno okruženje Evropske unije, iako je fokusirano na održivost i inovacije, takođe može usporiti proces uspostavljanja gigafabrika i obezbeđivanja neophodnih sirovina. Štaviše, evropske kompanije se hronično bore da izjednače niske proizvodne troškove svojih azijskih kolega, koji imaju koristi od jeftinije radne snage i uspostavljenih lanaca snabdevanja. Da bi EU postigla svoje ciljeve, moraće da se pozabavi ovim strukturnim izazovima tako što će ponuditi snažnije finansijske podsticaje, ubrzati regulatorna odobrenja i podstaći veću saradnju između država članica u izgradnji otporne i prekogranične industrije baterija.

Budućnost strategije EU o baterijama zavisi od njene sposobnosti da ne samo podrži kompanije kao što je Nortvolt, već i da stvori povoljno okruženje za napredovanje drugih igrača. Ovo uključuje iskorištavanje prednosti kontinenta, kao što su njegova posvećenost zelenoj energiji, visoki ekološki standardi i tradicionalno jaka automobilska industrija. Deluje dosta neprirodno da evropske industrije i etablirani brendovi u ovoj oblasti, a naročito oni nemački, gube međunarodnu tržišnu utakmicu od novoosnovanih kompanija iz Kine. To jeste realnost u kojoj trenutno evropska industrija operiše, ali svakako nije njena sudbina. Problemi Nortvolta u tom smislu jesu problem za Evropsku uniju, jer pokazuju da i inicijalno uspešni primeri generisanja kapitala nastalih iz dobrih ideja, mogu da u sadašnjem evropskom okviru naiđu na probleme koji mogu značajno da im ugroze poslovanje, a samim tim i čitave evropske strategije.