Ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa trenutno nije verovatno, pokazuje studija koju je objavio Klaster izvrsnosti Univerziteta u Hamburgu „Klima, klimatske promene i društvo“ (CLICCS).
U objavljenom Hamburg Climate Futures Outlook-u interdisciplinarni tim istraživača osvrnuo se na deset važnih pokretača društvenih promena koje utiču na klimatske promene, među kojima su i agresija na Ukrajinu, pandemija, klimatske politike, protesti…
Njihov zaključak: društvene promene su od suštinskog značaja za postizanje temperaturnih ciljeva postavljenih u Parizu. Ali ono što je do sada postignuto je nedovoljno. Shodno tome, klimatskoj adaptaciji će takođe morati da se pristupi iz novog ugla
„Zapravo, kada je u pitanju zaštita klime, neke stvari su sada pokrenute. Ali ako detaljno pogledate razvoj društvenih procesa, zadržavanje globalnog zagrevanja ispod 1,5 stepeni još uvek nije verovatno“, kaže portparolka CLICCS prof. Anita Engels.
Prema Hamburškoj prognozi klimatske budućnosti – posebno obrasci potrošnje i korporativni odgovori usporavaju hitno potrebne mere zaštite klime. Drugi ključni faktori poput klimatske politike UN, zakonodavstva, klimatskih protesta i oslobađanja od fosilnih goriva podržavaju napore za postizanje klimatskih ciljeva. Međutim, kako analiza pokazuje, ova pozitivna dinamika sama po sebi neće biti dovoljna da zagrevanje ostane u granicama od 1,5 stepeni.
„Potrebna duboka dekarbonizacija jednostavno napreduje presporo“, kaže Engels.
Pored toga, tim procenjuje da će određeni fizički procesi – o kojima se često govori kao prelomnim tačkama – gubitak arktičkog morskog leda i otapanje ledenih pokrivača imati vrlo mali uticaj na globalnu temperaturu do 2050. U tom pogledu, otapanje permafrosta, oslabljena Atlantska meridionalna preokretna cirkulacija (AMOC) i gubitak Amazonske šume su važniji faktori – iako samo umereno.
„Činjenica je: ove prelomne tačke za koje se strahuje mogle bi drastično da promene uslove za život na Zemlji – su uglavnom irelevantne za postizanje temperaturnih ciljeva Pariskog sporazuma“, objašnjava ko-predsedavajući CLICCS-a, prof. Johem Marotke.
Studija takođe pokriva COVID-19 i rusku invaziju na Ukrajinu: programi ekonomske rekonstrukcije su pojačali zavisnost od fosilnih goriva, što znači da su neophodne promene koje teže preusmeravanju na zelenu energiju sada manje verovatne nego što se ranije pretpostavljalo. Ostaje nejasno da li će napori da se obezbedi snabdevanje Evrope električnom energijom i pokušaji međunarodne zajednice da postane nezavisna od ruskog gasa dugoročno potkopati ili ubrzati postepeno ukidanje fosilnih goriva.
Značaj ljudskog delovanja, novi pristup adaptaciji
Ovo je trenutno jedina procena koja povezuje društvene nauke i analize prirodnih nauka u integrisanu studiju kako bi se procenila verodostojnost određenih klimatskih budućnosti. Više od 60 stručnjaka je dalo svoj doprinos. Prema studiji, najbolja nada za oblikovanje pozitivne klimatske budućnosti leži u sposobnosti društva da izvrši fundamentalne promene („ljudsko delovanje“). Pored toga, studija otkriva niz uslova za to, na primer da transnacionalne inicijative i nevladini akteri nastave da podržavaju zaštitu klime i da protesti održavaju pritisak na političare.
„Pitanje šta je ne samo teoretski moguće, već i uverljivo, odnosno realno se može očekivati, nudi nam nove polazne tačke“, kaže Anita Engels. „Ako ne uspemo da ispunimo klimatske ciljeve, prilagođavanje uticajima će postati još važnije. S tim u vezi, Hamburg Climate Futures Outlook uvodi novi alat za testiranje dugoročnih efekata različitih mera. Alat treba da učini više od pružanja podrške kada kriza udari. Da bismo bili opremljeni za topliji svet, moramo da predvidimo promene, uključimo pogođene strane i iskoristimo lokalno znanje. Umesto da samo reagujemo, mi treba da započnemo aktivnu transformaciju ovde i sada.”
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *