Ovaj “račun” detaljno prikazuje troškove šteta izazvanih klimatskim promenama, sa ciljem da podseti svetske lidere na hitnost rešavanja problema gubitaka i šteta u najugroženijim delovima sveta.

Račun uključuje detalje o finansijskim posledicama poplava, suša, oluja i drugih ekstremnih vremenskih događaja koji postaju sve češći usled globalnog zagrevanja. Aktivisti su na ovaj način želeli da poruče da je vreme za konkretno delovanje odavno stiglo i da zemlje u razvoju ne mogu same podneti teret klimatskih katastrofa koje najviše pogađaju njihove zajednice.

Predstavnik jedne od organizacija koje su sprovele ovu akciju izjavio je: “Ovaj račun je simbol troškova koje najugroženije zemlje svakodnevno plaćaju zbog neodgovornog ponašanja razvijenih zemalja i korporacija koje emituju najveće količine gasova sa efektom staklene bašte. Svetski lideri moraju hitno pronaći način da finansiraju gubitke i štete, jer su ovo ljudski životi i budućnost našeg planeta u pitanju.”

Fokus na finansiranje gubitaka i šteta

Dan je bio posvećen intenzivnim diskusijama o finansijskim mehanizmima koji bi pomogli zemljama u razvoju da se nose sa razornim posledicama klimatskih promena. Tokom sesija na visokom nivou, predstavnici vlada, nevladinih organizacija i privatnog sektora razmatrali su modele prikupljanja i raspodele sredstava za sanaciju štete, kao i za prilagođavanje klimatskim promenama.

Jedan od ključnih dogovora postignutih na COP27 je globalni fond za gubitke i štete, čije finansiranje obezbeđuju razvijene zemlje koje snose najveću odgovornost za emisije. Međutim, implementacija ovakvog fonda izaziva brojne političke i finansijske debate, jer su neki lideri zabrinuti oko mehanizama praćenja i transparentnosti.

Poseban fokus bio je na predlozima o oporezivanju profita fosilnih goriva i preusmeravanju tih sredstava ka pomoći najugroženijim zemljama. Aktivisti su naglasili da su ove inicijative ključne za obezbeđivanje globalne pravde i ravnoteže u borbi protiv klimatskih promena.

Šire teme na dnevnom redu COP29

Osim finansiranja gubitaka i šteta, četvrti dan COP29 obeležili su i razgovori o tranziciji ka zelenim ekonomijama. Diskutovano je o ulaganjima u obnovljive izvore energije, razvoju tehnologija sa niskim emisijama ugljen-dioksida i unapređenju energetske efikasnosti.

Predstavnici iz privatnog sektora govorili su o značaju inovacija u industriji, dok su aktivisti i nevladine organizacije pozvali na ambicioznije obaveze kako bi se ispunili ciljevi smanjenja globalnog zagrevanja ispod 1,5 stepeni Celzijusa.

Poseban osvrt bio je na nejednakost između razvijenih i nerazvijenih zemalja. Mnoge zemlje u razvoju su naglasile da im je potrebna tehnološka i finansijska podrška kako bi ostvarile ciljeve održivog razvoja i smanjile emisije, bez ugrožavanja ekonomskog rasta.

Klimatska pravda kao ključni prioritet

Simbolični račun razvijen od strane aktivista nosi snažnu poruku o potrebi za klimatskom pravdom. Učesnici konferencije su pozvani da ne ostanu samo na deklaracijama, već da preduzmu konkretne korake ka izgradnji pravednijeg i održivijeg sveta.

Kao što je jedan od učesnika iz nevladinog sektora istakao: “Klimatske promene nisu samo ekološki problem, već i pitanje osnovnih ljudskih prava. Najsiromašnije zemlje trpe posledice koje nisu prouzrokovale. Potrebna je globalna solidarnost kako bismo očuvali planetu za buduće generacije.”