Izveštaj Lancet Countdown navodi da stalno oslanjanje sveta na fosilna goriva povećava rizik od nesigurnosti hrane, zaraznih bolesti i bolesti povezanih sa vrućinom.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je naveo da svetski lideri moraju da usklade akciju sa veličinom problema. Oni će se sastati na velikoj klimatskoj konferenciji COP27 u Egiptu sledećeg meseca.

Izveštaj uključuje rad 99 stručnjaka iz organizacija uključujući Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) i predvođene Univerzitetskim koledžom u Londonu.

Opisuje kako je ekstremno vreme povećalo pritisak na zdravstvene službe širom sveta koje se već bore sa pandemijom Covid-19.

Smrtni slučajevi uzrokovani toplotom na globalnom nivou su porasli za dve trećine u poslednje dve decenije, navodi se u izveštaju.

Temperaturni rekordi oboreni su širom sveta 2022. godine, uključujući Veliku Britaniju gde je u julu zabeleženo 40 stepeni Celzijusa, kao i delove Evrope, Pakistana i Kine.

Zdravstveni uticaji ekstremne vrućine uključuju pogoršanje stanja kao što su kardiovaskularne i respiratorne bolesti, i izazivanje toplotnog udara i lošeg mentalnog zdravlja.

Ali rečeno je da postoje rešenja. „Uprkos izazovima, postoje jasni dokazi da bi hitna akcija i dalje mogla spasiti živote miliona, uz brzi prelazak na čistu energiju i energetsku efikasnost“, zaključuje se u izvještaju.

Gutereš je rekao da svet posmatra zemlje G20, koje proizvode 80 odsto globalnih emisija staklene bašte. Oni moraju pojačati napore da smanje emisije i prednjače tako što će više ulagati u obnovljive izvore energije, dodao je on.

„Ljudsko zdravlje, sredstva za život, kućni budžeti i nacionalne ekonomije su na udaru, jer zavisnost od fosilnih goriva izmiče kontroli“, rekao je on.

U Unicefovom izveštaju, takođe objavljenom u sredu, upozorava se da su potrebne hitne akcije kako bi se povećala sredstva za zaštitu dece i ugroženih zajednica od pogoršanja toplotnih talasa.

Istraživači su otkrili da je promena klime povećala širenje zaraznih bolesti. Broj meseci koji olakšavaju prenos malarije porastao je u planinskim predelima Amerike i Afrike u poslednjih 60 godina.

Emisije fosilnih goriva glavni su faktori zagađenja vazduha. Podaci iz časopisa Lancet Countdown procenjuju da je izloženost zagađenju vazduha doprinela 4,7 miliona smrtnih slučajeva širom sveta u 2020. godini, od kojih je 1,3 miliona (35%) direktno povezano sa sagorevanjem fosilnih goriva.

Uticaji klimatskih promena takođe pogoršavaju efekte drugih koegzistirajućih kriza, kao što su nesigurnost hrane, energetsko siromaštvo i povećano zagađenje vazduha, navodi se.