Bogate zemlje bi mogle da plate 170 biliona $ klimatske odštete

In Svet
06/06/2023
Ekologika
0 comments

Bogate industrijske zemlje odgovorne za prekomerne emisije gasova staklene bašte mogle bi da plate 170 biliona dolara u klimatskim reparacijama do 2050. godine kako bi se osiguralo da se ciljevi za suzbijanje klimatskih promena ispune, pokazuje nova studija.

Predložena nadoknada, koja iznosi skoro 6 biliona dolara godišnje, bila bi isplaćena istorijski nisko zagađujućim zemljama u razvoju koje moraju preći na obnovljive izvore energije, iako još uvek nisu iskoristile svoj “fer deo” globalnog ugljeničnog budžeta, pokazala je analiza objavljena u časopisu Nature Sustainability. Sistem nadoknade se zasniva na ideji da je atmosfera zajedničko dobro, prirodni resurs za sve, koji nije ravnomerno iskorišćen.

Ovo je prva šema u kojoj se bogate zemlje, koje su istorijski odgovorne za prekomerne ili nepravedne emisije stakleničkih gasova, uključujući Veliku Britaniju, SAD, Nemačku, Japan i Rusiju, smatraju odgovornim za nadoknadu zemljama koje su najmanje doprinele globalnom zagrevanju – ali moraju dekarbonizovati svoje ekonomije do 2050. godine kako bismo održali globalno zagrevanje ispod 1,5 °C i izbegli najkatastrofalnije klimatske promene.

Da li je „klimatska odšteta“ siromašnim državama realistična?

U ovom ambicioznom scenariju, istraživanje je utvrdilo da bi 55 zemalja, uključujući veći deo subsaharske Afrike i Indiju, moralo žrtvovati više od 75% svog fer udela u ugljeničnom budžetu.

S druge strane, Velika Britanija je iskoristila 2,5 puta više od svog fer udela, i bila bi dužna platiti 7,7 biliona dolara za svoje prekomerne emisije do 2050. godine. SAD su iskoristile više od četiri puta više od svog fer udela kako bi postale najbogatija zemlja na svetu, i bile bi odgovorne za 80 biliona dolara reparacija prema ovoj šemi.

“Reč je o klimatskoj pravdi da ako od zemalja tražimo brzo dekarbonizovanje njihovih ekonomija, iako nisu odgovorne za prekomerne emisije koje destabilizuju klimu, trebalo bi da budu obeštećene za ovu nepravičnu obavezu”, rekao je Andrew Fanning, vodeći autor i istraživač na Odeljenju za održivost Instituta za istraživanje održivosti Univerziteta u Lidsu.

Prošle godine na UN-ovom Cop27 samitu, države su se složile da uspostave fond za finansiranje “gubitka i štete” kako bi pružile sredstva siromašnim zemljama za nepopravljive i neizbežne ekonomske i nefinansijske troškove ekstremnih vremenskih događaja i postepenih klimatskih katastrofa poput porasta nivoa mora i topljenja glečera.

Prema istraživanju objavljenom prošlog meseca, vodeće svetske kompanije za naftu, gas i ugalj su odgovorne za 5,4 biliona dolara (£4,3 biliona) štete izazvane sušama, požarima, porastom nivoa mora i topljenjem glečera, između ostalih klimatskih katastrofa očekivanih od 2025. do 2050. godine. Ovo je prvo istraživanje koje kvantifikuje ekonomski teret izazvan pojedinačnim kompanijama koje su ekstrahirale – i nastavljaju da ekstrahiraju – bogatstvo iz fosilnih goriva koja zagrevaju planetu.”