Ovo je problem za koji se očekuje da će se pogoršati sa klimatskim promenama.

Istraživači sa Univerziteta Kalifornija u San Francisku proučavali su zdravstvene podatke dece primljene u bolnicu između juna i septembra – u toploj sezoni regiona – od 2017. do 2020. godine. Zatim su uporedili ove podatke sa podacima o temperaturi iz domova pacijenata.

Definisali su toplotni talas na 18 različitih načina gledajući raspon temperatura tokom ovih perioda. Ako su temperature bile u gornjih 99 procenata, gornjih 97,5 procenata, gornjih 95 procenata i tako dalje, smatrali su ih toplotnim talasom. Takođe su pratili trajanje visokih temperatura.

Autori studije otkrili su da su dnevni toplotni talasi bili povezani sa 19 procenata većim šansama da deca sa astmom budu primljena u bolnicu. Duže trajanje toplotnih talasa udvostručilo je šanse za posetu bolnici.

Nisu pronašli nikakve veze sa noćnim toplotnim talasima.

“Otkili smo da su i dnevni visoki toplotni događaji i ekstremne temperature koje su trajale nekoliko dana povećale rizik od hospitalizacija zbog astme”, rekla je koautorka studije Morgan Je sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Kalifornija u San Francisku.

“Razumevanje uticaja klimatski osjetljivih događaja, kao što su ekstremne vrućine, na ranjivu populaciju ključno je za smanjenje tereta bolesti uzrokovanih klimatskim promenama.”

Duži, ekstremniji toplotni talasi povećavaju zdravstvene rizike

Je dodaje da su deca i porodice sa nižim kapacitetom za prilagođavanje – poput onih bez finansijskih sredstava za smanjenje zdravstvenih rizika povezanih sa klimatskim promenama – verovatno suočeni sa najvećim teretom.

I, čak iu ovom obalnom delu Kalifornije gde temperature možda ne dostižu ekstremne vrednosti viđene drugde, čak i blaži ekstremni toplotni talasi mogu značajno uticati na zdravlje.

“Nastavljamo da pratimo kako globalne temperature rastu zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem, i možemo očekivati porast zdravstvenih problema dok posmatramo duže, češće i teže toplotne talase.”

Respiratorni pacijenti su među najranjivijima

Prošle godine, istraživači sa Univerziteta u Kopenhagenu upozorili su da će život ljudi sa astmom i hroničnom opstruktivnom bolešću pluća postati znatno teži zbog klimatskih promena.

Rekli su da su respiratorni pacijenti izloženi riziku od uticaja kao što su topli i vlažni vazduh, zagađenje od događaja kao što su požari, izloženost ozonu zbog kiše i oluja sa grmljavinom, kao i vlaga od kišnih oluja i poplava.

Izveštaj objavljen u Evropskom respiratornom žurnalu sugeriše da, iako klimatske promene utiču na zdravlje svih, respiratorni pacijenti su verovatno među najranjivijima, a ovi uticaji postaju velika pretnja.

“Ovo su ljudi koji već imaju poteškoće sa disanjem i oni su mnogo osetljiviji na naše promene klime. Njihovi simptomi će postati gori, a za neke će to biti fatalno”, rekla je profesorka Zorana Jovanović Andersen, predsednica Komiteta za životnu sredinu i zdravlje Evropskog respiratornog društva, u to vreme.