Prošle nedelje, naučnici su otkrili zabrinjavajuće podatke o ogromnom glečeru Tvejts na Antarktiku.

Istraživači su rekli da je “sumorna prognoza” za budućnost ledenog pokrivača.

Ova smrznuta masa, veličine približno kao Velika Britanija, prozvana je ‘Glečer Sudnjeg dana’ zbog katastrofalnog efekta koji bi njen kolaps imao na planetu.

Ako bi se glečer otopio, porast nivoa mora bi, prema rečima naučnika, uticao na stotine miliona ljudi.

Međutim, ove nedelje je stigla i neka dobra vest o morskom ledu. Početni testovi koji uključuju pumpanje morske vode na sneg u kanadskom Arktiku pokazali su potencijal da se led ispod učini debljim.

Kolaps Glečera Sudnjeg dana potopio bi velike površine Zemlje

Antarktički ledeni pokrivač povlači se brže nego prethodnih decenija, što izaziva zabrinutost zbog mogućeg potpunog kolapsa.

Tim britanskih i američkih naučnika prati Glečer Tvejts od 2018. godine, a prošle nedelje su se okupili na Britanskoj antarktičkoj ekspediciji (BAS) kako bi otkrili svoja otkrića.

Leden pokrivač, koji je na nekim mestima deblji od 2.000 metara, jedan je od najvećih i najbrže promenljivih glečera na svetu.

Količina leda koja se izliva u more sa Tvejtsa i susednih glečera više nego se udvostručila od 1990-ih do 2010-ih godina.

Šira oblast, poznata kao Uvala Amundsenskog mora, čini 8 procenata trenutne stope globalnog porasta nivoa mora od 4,6 mm godišnje.

Ako bi Glečer Tvejts potpuno kolabirao, nivo mora bi porastao za 65 cm, rekli su istraživači.

“Tvejts se povlači više od 80 godina, a ubrzanje je značajno u poslednjih 30 godina. Naši nalazi ukazuju da će se povlačenje nastaviti i ubrzati,” rekao je dr Rob Larter, član Međunarodne saradnje na praćenju Glečera Tvejts (ITGC) i morski geofizičar na BAS-u.

Postoji konsenzus da će povlačenje Glečera Tvejts ubrzati u nekom trenutku tokom narednog veka, dodao je on.

“Takođe postoji zabrinutost da dodatni procesi, otkriveni u nedavnim studijama, a koji još nisu dovoljno istraženi da bi bili uključeni u velike modele, mogu ubrzati povlačenje i ranije.”

Nalazi sugerišu da bi Glečer Tvejts i veliki deo Zapadnog antarktičkog ledenog pokrivača mogli nestati do 23. veka.

Glečer Tvejts je izuzetno ranjiv jer mu led počiva na podlozi koja je daleko ispod nivoa mora i naginje se ka unutrašnjosti Zapadne Antarktike.

Korišćenjem napredne tehnologije kao što su podvodni roboti, nove tehnike ispitivanja i novi pristupi modeliranju toka i pucanja leda, naučnici su stekli nova saznanja o ovim procesima.

Početni testovi pokazuju da bi morska voda mogla da se koristi za zadebljanje arktičkog morskog leda

U pozitivnim vestima, ambiciozni projekat koji eksperimentiše sa zadebljavanjem morskog leda na kanadskom Arktiku pokazao je uspeh tokom početnih testova.

Britanski startap Real Ice sproveo je terenske testove ranije ove godine pumpanjem morske vode preko ledenih ploča.

Arktički morski led se takođe brzo topi zbog klimatskih promena, a naučnici predviđaju da će region ostati bez leda tokom leta 2030-ih godina.

Istraživači iz Real Ice-a imaju za cilj da ojačaju ledene ploče od kojih zavise polarne divlje životinje i zajednice Inuita.

Startap eksperimentiše sa bušenjem leda do okeana ispod i pumpanjem vode na sneg iznad.

Voda ispunjava vazdušne džepove u snegu i zamrzava se, postepeno se pretvarajući u led.

“Naš cilj je da dokažemo da zadebljanje leda može biti efikasno u očuvanju i obnovi arktičkog morskog leda,” rekla je Andrea Čekolini, suizvršna direktorka Real Ice-a, za New Scientist.

Proba koju je kompanija izvela u saradnji sa Centrom za popravku klime Univerziteta Kembridž rezultirala je rastom prirodnog leda od 25 cm sa donje strane leda.

“Rezultati iz maja potvrđuju da, zapravo, da, dobijate ovu dodatnu stopu rasta novog morskog leda sa donje strane,” rekao je Šon Ficdžerald, direktor Centra za popravku klime, za New Scientist.