Nakon razgovora u Parizu 2015. godine, 196 zemalja potpisalo je sporazum o ograničavanju globalnog zagrevanja kao rezultat emisija ugljenika na najviše 2°C iznad predindustrijskih nivoa, s idealnim ograničenjem od 1,5°C kako bi se sprečile najgore posledice drastično promenjene klime.

Mnoge zemlje su od tada obećale smanjenje emisija ugljenika, ali najnovija istraživanja pokazuju da su privatni interesi nastavili da usmeravaju novac na naftne i gasne kompanije, koje su ga koristile za proširenje svojih operacija.

Osam od deset najpoznatijih klimatskih naučnika na svetu sada predviđa najmanje 2,5°C globalnog zagrevanja, prema rezultatima ankete Guardiana objavljene prošle nedelje – ishod koji se očekuje da dovede do razornih posledica za civilizaciju.

Istraživači za Izveštaj o klimatskom haosu u bankarstvu, sada u svojoj 15. ediciji, analizirali su proces evaluacije rizika i zajmove 60 najvećih svetskih banaka za više od 4.200 kompanija iz sektora fosilnih goriva i kompanija koje uzrokuju degradaciju Amazona i Arktika.

Te banke, utvrdili su, dale su 6,9 biliona dolara finansiranja naftnim i gasnim kompanijama, skoro polovinu od toga – 3,3 biliona dolara – otišlo je za proširenje fosilnih goriva. Čak i u 2023. godini, dve godine nakon što su mnoge velike banke obećale da će raditi na smanjenju emisija kao deo Saveza za nultu neto emisiju, bankarsko finansiranje za kompanije iz sektora fosilnih goriva bilo je 705 milijardi dolara, od kojih je 347 milijardi dolara otišlo na proširenje, navodi se u izveštaju.

Američke banke bile su najveći finansijeri industrije fosilnih goriva, doprinoseći sa 30% od ukupnih 705 milijardi dolara obezbeđenih u 2023. godini, utvrdio je izveštaj. JP Morgan Chase je dao najviše od svih banaka na svetu, obezbediši 40,8 milijardi dolara kompanijama iz sektora fosilnih goriva u 2023. godini, dok je Bank of America bila treća. Drugi najveći finansijer fosilnih goriva na svetu bio je japanska banka Mizuho, koja je obezbedila 37,1 milijardu dolara.

Barkleys, sa sedištem u Londonu, bila je najveći finansijer fosilnih goriva u Evropi, s 24,2 milijarde dolara, zatim Santander iz Španije s 14,5 milijardi dolara i nemački Deutsche Bank s 13,4 milijarde dolara. Uopšteno, evropske banke su obezbedile malo više od četvrtine ukupnog finansiranja fosilnih goriva u 2023. godini, prema izveštaju.

Tom BK Goldtut, izvršni direktor Ekološke mreže domorodačkih naroda, koautor studije, rekao je: “Finansijeri i investitori fosilnih goriva nastavljaju da raspiruju plamen klimatske krize.

“Kao domorodački narodi, ostajemo na prvoj liniji klimatske katastrofe, a industrija fosilnih goriva i bankarske institucije ciljaju naše zemlje i teritorije kao zone žrtvovanja da bi nastavili svoju ekstrakciju. Kapitalizam i njegova ekonomija zasnovana na ekstrakciji samo će nastaviti da prouzrokuju više štete i uništenja naše Majke Zemlje i mora da dođe kraj.”

Kritičari izveštaja rekli su da njegova metodologija, koja se oslanjala na istraživanje poslova prijavljenih od strane finansijskih tržišnih podataka kompanija poput Bloomberga i Refinitiva, znači da istraživači nisu imali detaljan pregled onoga što se finansira i od koga.

Konkretno, sindicirani zajmovi, izdavanja obveznica i aranžmani za procenu rizika često su uključivali nekoliko banaka s različitim nivoima izloženosti. I finansiranje kompanijama iz sektora fosilnih goriva za projekte tranzicione tehnologije nije se moglo razlikovati od finansiranja za nove naftne bušotine, rekli su.

Predstavnici Barkleys, Bank of America, JP Morgan Chase, Deutsche Bank i Santandera svi su naglasili da njihove organizacije podržavaju prelazak klijenata iz energetskog sektora ka održivijim poslovnim modelima. Mizuho je odbio da komentariše.