Istraživanje, oobjavljeno u časopisu Nature Communications, navodi da trenutno 267 miliona ljudi širom sveta živi na manje od 2 metra nadmorske visine, a ovaj broj će se duplirati do 2100. godine.

Koristeći metodu daljinskog očitavanja nazvanu Lidar, koja pulsira lasersku svetlost preko priobalnih područja za merenje nadmorske visine na površini Zemlje, istraživači su predvideli da bi do 2100. godine, sa porastom nivoa mora od 1 metar i nultim rastom stanovništva, taj broj mogao porasti na 410 miliona ljudi.

Njihove mape su pokazale da je 62% najugroženijeg zemljišta koncentrisano u tropskim predelima, a Indonezija ima najveći obim zemljišta koji je pod rizikom. Ove projekcije pokazale su još veći rizik u budućnosti, sa 72% rizične populacije u tropskim predelima i 59% samo u tropskoj Aziji.

Dr Aljoša Huijer, specijalista za vodne resurse u Deltares institutu za primenjena istraživanja u vodi i podzemlju i vodeći autor studije, rekao je da je istraživanje, iako samo po sebi neizvesno, pokazalo da je potrebno posvetiti više pažnje tropskim regionima kada je reč o sprečavanju dugotrajnih poplava.

“Dosadašnja istraživanja uticaja uglavnom su fokusirana na definisanje scenarija porasta nivoa mora. Podaci o nadmorskoj visini bili su relativno malo obrađivani, i to jednostavno zato što ljudi, uključujući i nas same, dugo nisu osećali da se tu može mnogo učiniti“, rekao je Huijer.

On je dodao da je studija obradila regione kojima je ova vrsta istraživanja finansijski nedostižna.

„U nekim zemljama poput Holandije ili delova Velike Britanije i većine SAD imaju izvrsne podatke o obalnim zonama, jer lete Lidrom svake četiri godine. Samo pokrivanje Holandije košta desetine miliona evra. Očigledno je da u velikom delu sveta ljudi nemaju takvu vrstu finansiranja “.

Prošle godine, istraživanje koje je objedinilo stavove 106 specijalista, sugeriše da obalni gradovi treba da se pripreme za porast nivoa mora koji bi mogao dostići čak 5 metara do 2300, i koje bi moglo da proguta područja sa stotinama miliona stanovnika.

Klimatska kriza dovela je do porasta nivoa mora i češćih i jačih oluja, što povećava rizik od poplava u priobalnom okruženju.

“Ovi brojevi su još jedan znak za uzbunu zbog ogromnog broja ljudi u rizičnom položaju u niskim područijima, posebno u ugroženim zemljama na južnoj hemisferi”, rekao je Marten van Alst, profesor i vodeći autor Međuvladinog odbora za klimatske promene (IPCC).

On je dodao da su ovakvim predvđanjima već spašeni životi, podsećajući na stotine hiljada života izgubljenih zbog tajfuna u Bangladešu ’70. u poređenju sa prošlogodišnjih 120 žrtava u istom području.

„Ali ti ljudi se i dalje vraćaju uništenim domovima i ostaju ranjiviji na sledeću katastrofu koji će ih uskoro pogoditi. Gledajući širi niz rizika, otkrili smo da bi moglo da dođe i udvostručavanje ljudi kojima je potrebna humanitarna pomoć do 2050. “

POVEZANI ČLANCI

Led na Arktiku se topi duplo brže nego što smo mislili E-bicikli su dobri za životnu sredinu, a i za vas takođe Zemlja zarobljava „neviđenu“ količinu toplote, kaže NASA Dan kada je goreo okean: Ko su žrtve požara u Meksičkom zalivu