Dvonedeljnu konferenciju jednom godišnje organizuju Ujedinjene nacije.

Prošle godine, na COP27, u Šarm el Šeiku nacije su se dogovorile da uspostave fond koji bi trebao da pomogne ugroženim zemljama u razvoju da se izbore sa štetom koju uzrokuju klimatske promene. Reč je uglavnom o ostrvskim zemljama i zemljama u razvoju koje su malo doprinele klimatskoj krizi, ali svakodnevno osećaju posledice istih. Međutim, i pored visokih očekivanja na COP27 gotovo da nije postignut nikakav napredak u smanjenju emisija koje su izazvale tu krizu.

Zvanično, COP će trajati od 30. novembra do 12. decembra, međutim pregovori oko ključnih poruka i akcija često produže trajanje samita.

Koji je cilj COP28?

Na ovogodšnjem COP treba obratiti pažnju na tri važna cilja.

Prvi je ono što se zove globalni pregled stanja. Ovo je prva zvanična procena da li su zemlje na putu da dostignu cilj postavljen u Parizu 2015. godine i ograniče globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa.

Planeta se već zagrejala na 1,2 stepena celzijusa i emisije koje nastavljamo da emitujemo samo dodatno zagrevaju planetu. Aktivisti se nadaju da će ovaj pregled stanja postaviti temelje za ozbiljnije akcije zemalja u borbi protiv klimatskih promena.

Drugo po redu je očekivanje, pre svega zemalja u razvoju, da će napokon biti finaliziran takozvani fond “gubici i štete”, koji je dogovoren na prethodnom COP-u. Pitanja na koje bi trebalo da dobijemo odgovore ove godine su – koje zemlje treba da ulože novac u fond, a koje zemlje će moći da koriste sredstva iz istog.

Srbija, tvrdi izvor Ekologike iz Vlade Srbije, se nada da će imati pristup fondu.

Na kraju, tu je i politički dogovor koji bi mogao da bude finaliziran na samitu – tranzicija sa fosilnog goriva na zelenu energiju poput vetra i solara. Ovaj dogovor je prošle godine bio osujećen od strane naftaških država. I ove godine u vaduhu visi pitanje – da li će države pristati na postepeno ukidanje fosilnih goriva i, ako pristanu, uz koje uslove.

Ko (ne)dolazi na COP28

“Više od 36.000 delegata, što uključuje pregovarače, posmatrače i medije, očekuje se da će prisustvovati događaju”, naveli su iz UNFCCC. Predsedništvo UAE-a izjavilo je da očekuje oko 70.000 prisutnih na događajima.

Stotine svetskih lidera je najavilo učešće, uključujući kralja Čarlsa III, papu Franju. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden neće biti na sastanku jer pokušava da izbalansira događaje na Bliskom istoku, a u toku su i pripreme za predsedničku kampanju, za koju se očekuje da se intenzivira u januaru.

Sastanku lidera prisustvovaće i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, a delegacija Ministarstva zaštite životne sredine učestvovaće na sastancima na samitu.

Zašto se COP28 održava u zemlji koja proizvodi naftu?

Ujedinjene nacije rotiraju mesto održavanja COP-a svake godine kroz svoje regione (Afrika, Azija-Pacifik, Istočna Evropa, Latinska Amerika i Karibi, i Zapadna Evropa). Ujedinjeni Arapski Emirati su se kandidovali za domaćina, a ostale zemlje u grupi Azija-Pacifik to su podržale. UAE su zatim imenovale Sultana Al Jaber, šefa svoje državne naftne kompanije, za predsednika samita o klimi.

Hoće li biti protesta na COP28?

Ujedinjeni Arapski Emirati su saopštili da će dozvoliti ekološkim aktivistima da “izraze svoje stavove” i mirno se okupe na COP28. Prošlogodišnji COP će ostati zapamćen i po hapšenju egipatskih aktivista u svrhu političke odmazde.

“Hab Glasovi za akciju, smešten u Zelenoj zoni, pored ulaza za mobilnost, biće prostor dostupan za održavanje demonstracija ekoloških aktivista”, saopštilo je predsedništvo COP-a.

Šta se dešavalo na prethodnim COP-ovima?

Prvi COP održan je u Berlinu 1995. godine nakon što je kritična masa zemalja ratifikovala klimatsku konvenciju. To je bio prekretnički trenutak i postavio je scenu za Protokol iz Kjota, koji je tada bio značajan globalni dogovor o klimi.

Međutim, Protokol iz Kjota je zahtevao da samo bogate, industrijalizovane zemlje smanje emisije, dok bi se zemlje u razvoju, uključujući i velike privredne sile poput Kine, Indije i Brazila, obavezale na dobrovoljno smanjenje emisija.

Senat Sjedinjenih Američkih Država jednoglasno se tome usprotivio, kao i predsednik Džordž V. Buš, pokrenuvši skoro dve decenije dugu raspravu oko toga koje nacije snose najveću odgovornost za borbu protiv klimatskih promena. Sjedinjene Države i Kina su izašle iz ćorsokaka 2014. godine tako što su se složile da preduzmu korake u borbi protiv globalnog zagrevanja. To je pomoglo da 200 zemalja godinu dana kasnije potpiše revolucionarni Pariski sporazum o klimi. Po prvi put su se bogate i siromašne zemlje složile da deluju, iako različitim tempom, u borbi protiv klimatskih promena.

Sjedinjene Države su se povukle iz Pariskog sporazuma pod predsednikom Donaldom Trampom, ali su se ponovo pridružile pod predsednikom Bajdenom.

Iako su lideri dali velika obećanja u Parizu, zemlje nisu preduzele dovoljno akcija da spreče najgore posledice klimatskih promena. Naučnici, aktivisti i mnogi svetski lideri se slažu da je potrebno više ambicija — možda ove godine čak i obećanje da će se fosilna goriva postepeno ukidati — čak i kada zemlje počnu da ispunjavaju svoje planove za smanjenje emisija.