Iz ove organizacije napominju da je izveštaj ukazao na brojne nepravilnosti u poslovanju ovog preduzeća koje se uglavnom odnose na proces javnih nabavki, ali isto tako i one koje se odnose na upravljanje i korišćenje prirodnih resursa. Utvrđeno je da javno preduzeće nema ustanovljene procedure naplate naknada za korišćenje zaštićenog područje, a koje bi trebalo da budu jedna od ključnih stavki u održivom finansiranju zaštićenih područja.

„Nacionalni parkovi su značajan deo naše prirodne i kulturne baštine i ne smemo dozvoliti da se njihove vrednosti uništavaju zarad individualnih interesa i neodgovornog upravljanja. Zbog toga pozivamo odgovorne institucije, a pre svih ’Javno preduzeće Nacionalni park Fruška gora’, Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da objasne kako je došlo do ovakvih propusta u upravljanju parkom i gazdovanju šumskih resursima i ono što je još važnije, šta će učiniti da se zaustavi dosadašnja loša praksa upravljanja i da se zaštite prirodne vrednosti od najvišeg javnog interesa“, rekao je Goran Sekulić iz WWF-a.

U saopštenju se dodaje da su državni revizori ustanovili da je u 27 ugovora, sklopljenih između Javnog preduzeća NP Fruška gora i podizvođača, ustanovljeno odstupanje između planiranog i ugovorenog obima seče veće od 10 odsto. Tačnije, u toku 2019. i 2020. godine na području NP Fruška gora posečeno je oko 4400m2 drvnih sortimenata više od planirane i dozvoljene količine prema planskim dokumentima.

“Sadašnji model upravljanja zaštićenim područjima neophodno je što pre reformisati, između ostalog uspostavljanjem jasnih procedura poslovanja i internih kontrolnih funkcija javnog preduzeća kao upravljača. Izveštaj državnog revizora je eksplicitan putokaz nadležnim ministarstvima i donosiocima odluka da iniciraju neophodne organizacione i personalne promene po kriterijumima kompetencija, kako bi se zaustavilo dalje degradiranje prirodnih vrednosti našeg najstarijeg nacionalnog parka. Osim reagovanja nadležnih ministarstava, očekujemo reagovanje i Pokrajinske vlade, jer bez obzira na to što je od 2013. godine osnivačko pravo preneto sa Pokrajine na Republiku, nadzor nad sprovođenjem relevantnih zakona je u nadležnosti pokrajinskih inspekcija čiji profesionalan i nezavisan rad je jako bitan“, navodi Dragana Arsić iz Pokreta Odbranimo šume Fruške gore.

Nacionalni parkovi bi trebalo da budu zaštićena područja najviše kategorije i da, kako im i sam naziv kaže, predstavljaju najviše prirodne vrednosti naše zemlje. Upravljanje takvim područjima bi morala da bude u potpunosti u skladu sa zakonskim okvirom, odgovorno i profesionalno jer se radi o javnim dobrima od posebnog značaja za sve građane Srbije.

Uz to, Fruška gora je i naš najstariji nacionalni park osnovan 1960. godine pa bi se očekivalo da se njime upravlja po najvišim standardima, čime će se obezbediti pravičan i jednak pristup benefitima zaštićenih područjima svim građanima, uz poštovanje njihove glavne uloge – očuvanje biodiverziteta.

Organizacije civilnog društva koje se bave zaštitom prirode pozvale nadležne organe da preduzmu korake u njihovoj nadležnosti i javnosti obrazlože kako je došlo do neregularnih radnji prikazanim u nedavnom izveštaju Državne revizorske institucije o reviziji poslovanja JP „NP Fruška gora“.

Saopštenje su potpisale organizacije:
WWF Adria-Srbija (Svetska organizacija za zaštitu prirode)
Pokret Odbranimo šume Fruške gore
Mladi istraživači Srbije
Beogradska otvorena škola
Centar za istraživanje biodiverziteta
Fruškać

POVEZANI ČLANCI

Međunarodni dan zaštite životne sredine Beograd najavio usvajanje dokumenata o zaštiti životne sredine Predložite ideje za zaštitu životne sredine u Beogradu Sve više prijava povereniku zbog zaštite životne sredine