U drugoj epizodi druge sezone razgovaramo sa Vladimirom Momčilovićem, profesorom Saobraćajnog fakulteta o tome kako izgleda srpska saobraćajna infrastruktura i šta treba da se promeni kako bismo mogli da smanjimo zagađenje izazvano saobraćajem u gradovima.
Bez dobre saobraćajne infrastrukture i reorganizacije javnog prevoza ne možemo da očekujemo ni da će e-mobility industrija zaživeti u Srbiji, kaže u razgovoru za Ekologika podcast Momčilović i dodaje da je nophodno veće učešće električne energije u javnom prevozu.
Govoreći o benefitima e-mobilnosti on ističe da postoje dva osnovna.
“Zagađenje se premešta na drugo mesto. Nemamo više zagađenje na mestu potrošnje energije, nego na mestu proizvodnje energije. Električna vozila nemaju gotovo nikakav stepen zagađenja, imaju čestice od pneumatika, kočnica, ali to je dosta malo u odnosu na izduvne gasove”, kaže Momčilović i dodaje da mora da se obrati pažnja na učešče električne energije iz obnovljivih izvora.
Momčilović ističe da postoje dva segmenta e-mobilnosti – tamo gde moramo da koristimo prevoz, da se koriste energetski efikasna vozila, a tamo gde ne moramo – da što više koristimo izvore aktivne mobilnosti.
“Moramo da optimizujemo količinu saobraćaja, jer sa ovom količinom se neće doći do boljih efekata”.
“Srbija je imala jako visoko učešće javnog prevoza – u vreme Jugoslavije 70 odsto kretanja bilo je realizovano javnim prevozom, međutim sa porastom standarda i opadanjem kvaliteta javnog prevoza – deo putnika prešao je na automobil. Ono što je jako bitno je da treba da ponudimo alternativnu infrastrukturu”, kaže Momčilović.
Govoreći o ozelenjavanju javnog prevoza, on kaže da već sedam godina imamo e-autobuse, ali da je veliki problem to što je neophodna jako dobra veza punjača, ali ni uvođenje više e-autobusa nije idealno rešenje za već preopterećenu električnu mrežu i sa strujom koja u velikoj većini nastaje iz “prljavih” izvora.
“Rešenje je veći kapacitet šinskih vozila. Vi tako možete da prevezete do sedam puta više ljudi. Kod nas mora da se redefiniše ceo sistem. Da se napravi glavna mreža javnog prevoza, i to je trebalo da se vrti oko metroa, a mi danas nemamo nijednu liniju metroa, koji je najavljen za 2017”, kaže Momčilović.
Kao dobar primer on navodi Barselonu, koja nema veliki metro, ali ima dobru prigradsku železnicu.
Govoreći o ceni on ističe da iako na kratke staze elektrifikacija javnog prevoza košta, na duže je ona znatno isplativija.
“Napravili smo pre dve godine projekat kako bi trebalo da se implementira sistem elektro-autobusa i kada se isplate. Dali smo preporuke kada treba da se gradovi prebace na javni prevoz na elektro pogon. U Beogradu dosta velikih linija bi trebalo to da urade, ali Beograd ne raspolaže dovoljnom količinom električne energije i kada bismo obezbedili energiju iz obnovljivih izvora to bi bilo jako dobro za glavni grad”, kaže Momčilović.
Dodaje da Beograd nije najbolji primer za aktivnu mobilnost, ali Vojvodina bi mogla da napravi infrastrukturu održive urbane mobilnosti.
Govoreći o železnicama, kao delu e-mobilnosti on ističe da je neophodno da se Srbija bolje poveže sa regionom ali i sa ostatkom Evrope u kojoj je železnički sistem jako dobro razvijen.
“Jedan automobil se koristi svega 10 odsto vremena, ostatak vremena stoji i zauzima prostor. E-vozila su manja i zauzimaju manje prostora, i to je takođe njihova prednost”, kaže Momčilović.
Ono što on očekuje da krene smirivanje saobaćaja u centru gradova i da se spusti brzina na 30 na sat.
“Mi moramo da se naučimo da delimo saobraćajnu površinu sa ostalim učesnicima”, kaže Momčilović.
Ekologika podcast dostupan je i na:
Youtube — https://www.youtube.com/watch?v=CXyYCgd7JiU
Spotify — https://spoti.fi/3DMaihm
Apple podcasts — https://apple.co/3Uf42nT
RSS — https://rss.com/podcasts/ekologika/
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *