Požar na deponiji u Vinči: Nadležni i dalje ne govore šta udišemo

Požar na deponiji u Vinči: Nadležni i dalje ne govore šta udišemo
Foto: Screenshot / Radio Slobodna Evropa

Više od nedelju dana nakon što je na nesanitarnoj deponiji u Vinči buknuo požar građani Beograda i okoline nisu dobili informaciju šta je sve ispušteno u vazduh prilikom sagorevanja jer se ne mere koncetracije svih štetnih materija.

Požar, iako je, kako su to saopštili nadležni, pod kontrolom i dalje nije u potpunosti ugašen, pa se dim i štetne materije nadvijaju nad pojedinim delovima Beograda.

Štetnim materijama već nedelju dana su konstantno su izloženi građani Vinče i okolnih beogradskih naselja poput Karaburme, Zvezdare, Mirijeva i Višnjice. Međutim, dim zahvaljujući vetru periodično stiže i do centralnih gradskih opština.

U nedelju je Gradski sekretarijat za zaštitu životne sredine saopštio da se požar na deponiji u Vinči gasi zatrpavanjem i polivanjem vodom, kao i da je vazduh u subotu na nedelju u Beogradu, na osnovu rezultata sa šest mernih stanica, bio pretežno dobar, preneo je Beoinfo.

„Požar je i dalje dubinskog karaktera, beli dim je prisutan. Nastavlja se prekrivanje požarom zahvaćeneog područja inertnim (nezapaljivim) materijalom i polivanje zahvaćenog područja emulzijom na bazi algi rastvorenih u vodi“, navedeno je u današnjem saopštenju.

Zagađenje u naselju Karaburma u subotu u 6 ujutru. Foto: Ekologika

Šta sve (ne)znamo o požaru u Vinči

Odgovornost za požar, koji je buknuo prošlog vikenda i raširio se na šest hektara još niko nije preuzeo. Nadležnost se, poput vrućeg krompira, prebacuje između gradske uprave, JPP „Beo čiste energije“, i Ministarstva zaštite životne sredine. Za požar su – do sad – optužena N.N. lica, skupljači sekundarnih sirovina, opozicija i vremenske prilike.



Ko je odgovoran za to što deponija radi pola godine otkako je istekao rok za njeno zatvaranje – ne znamo. I po svoj prilici na ovo pitanje nećemo dobiti odgovor.

JPP „Beo čista energija“, koja tvrdi da i dalje nije nadležna za deponiju, jer čeka dozvole Ministarstva ZŽS oglasila se za vikend ističući da je prisutan beli dim na deponiji jer je nastavljeno suzbijanje požara koji zahvata površinu od oko šest hektara. Ovo preduzeće nije objasnilo na osnovu čega se oglašava, s obzirom na to da su odbili da prihvate odgovornost i prebacili nadležnost na gradsku upravu i JP Gradsku Čistoću.

„Naša firma rukovodi novom sanitarnom deponijom i tu nema nikakvih problema sa skladištenjem otpada. Kada saniramo klizište u blizini stare deponije, počećemo sa realizacijom projekta saniranja i potpunog zatvaranja te deponije“, rekao je direktor „Beo Čiste energije“ Vladimir Milovanović prošle nedelje.

Upitan zašto stanovnici Beograda nisu odmah obavešteni o izbijanju velikog požara u Vinči, Milovanović je rekao da to nije bila obaveza „Beo Čiste energije“, jer se stara deponija još uvek nalazi pod okriljem JKP „Gradska čistoća“.

Ostalo je nejasno i kakvu dozvolu čekaju od Ministarstva, koje tvrdi da su izdali sve tražene dozvole, te da je direktor francusko-japanske kompanije „nešto pomešao“ kada je izjavio da nisu dobili sve potrebne dozvole.

Šta udišemo

I pored napora gradske uprave i Agencije za zaštitu životne sredine da dokažu građanima da je kvalitet vazduha u Beogradu „podnošljiv“ i „dobar“, da su štetne čestice iz Vinče „periodično“ i „privremeno“ zagadile vazduh, te da ne postoji nikakva opasnost, jasno je da je kvalitet vazduha daleko od dobrog.

Stručnjaci i nauka upozoravaju da udišemo karcinogene i mutagene materije, i to ne samo PM čestice, već i dioksine i furane, uzročnike ozbiljnih bolesti respiratornih organa.

Zabrinjavajuće je to što nadležne institucije ne mere prisutnost ovih čestica u vazduhu, na šta je upozorio i nekadašnji načelnik u Agenciji za zaštitu životne sredine Milenko Jovanović protekle nedelje.

“Ono što se emituje, a što je veoma opasno, su furani dioksini o kojima niko ne progovora. Oni se ne mogu izmeriti klasičnim monitoringom, sve stanice koje postoje ne detektuju takve kancerogene supstance”, rekao je on za Nova.rs.



Kako je već pisala Ekologika, procesom razgradnje deponovanog otpada na deponijama stvara se velika količina CH4 i CO2, te posledice po zdravlje i prirodu mogu biti katastrofalne. Kontinuirano udisanje CH4, kojem su najizloženiji građani koji zive u bizini deponije, može uzrokovati gubitak koordinacije, mučnine, povraćanje, a visoke koncentracija mogu uzrokovati smrt.

Kiseli gasovi, koje proizvodi deponija, poput azot-dioksida, sumpor-dioksida i halogenida takođe imaju štetne efekte na zdravlje i životnu sredinu.

Deponije stvaraju različite vrste toksičnih elemenata u tragovima koji uključuju ugljen-monoksid, vodonik-sulfid, ksilen, dioksin itd. Toksični organski mikro zagađivači takođe uključuju polihlorovane dibenzo-para-dioksine i polihlorovane dibenzofurane (PCDD i PCDF) koji se svi nazivaju dioksini i policiklični aromatični ugljovodonici (PAH).

Istraživanja takođe pokazuju da ljudi koji žive bliže deponijama pate od zdravstvenih stanja poput astme, dijareje, bolova u stomaku, ponavljajućeg gripa, u a u zemljama trećeg sveta i kolere, malarije i tuberkuloze više od ljudi koji žive daleko od deponije. Uzroci zdravstvenih problema su rezultat stalnog izlaganja hemikalijama; udisanje otrovnih isparenja i prašine sa deponija.

Svetska zdravstvena organizacija navodi da je dugotrajna izloženost dioksinima i furanima povezana sa oštećenjem imunološkog sistema, nervnog sistema u razvoju, endokrinog sistema i reproduktivnih funkcija.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Share via
Copy link
Powered by Social Snap