„Požar se prostire na oko pet hektara. Građani će moći da vide dim još nekoliko dana, obzirom da će gašenje trajati sigurno dan ili dva. Požar je sada pod kontrolom, ali će njegovo dogašavanje trajati nekoliko dana tako da u tom smislu nema opasnosti da se požar proširi, što je važno“, rekao je zamenik gradonačelnika Goran Vesić.

On je dodao da je na deponiji Vinča u subotu oko 20.30 sati izbio požar i da je tokom noći stigla i teška mehanizacija, koja je bacala zemlju, prevrtala smeće i gasila požar, te da od jutros rade četiri velika kamiona teške mehanizacije.

Deponija trebalo da bude zatvorena

Nova deponija u Vinči se gradi već više od godinu dana pored postojeće. Stara je trebalo da bude zatvorena do 31. januara. Za probijanje roka odgovorna je kompanija Beo čista energija koju su osnovali Suez iz Francuske i japanski Itochu, a zatim i pokrenuli javno–privatno partnerstvo ili JPP s glavnim gradom Srbije.

Centar za lokalnu samoupravu saopštio je da je „neophodno nakon gašenja živog plamena da se hitno naspe novi sloj peska i zemlje, kako se vatra ne bi dalje razbuktavala i vraćala“.

„Stara deponija je trebalo da bude zatvorena do kraja prošle godine, ali se stalno odlaže rok za to i za otvaranje nove sanitarne deponije. Razloga za odlaganje je bilo mnogo: pojava klizišta i na staroj i na novoj deponiji, sporost izvodjača radova, kao i čekanje na dozvole“, podseća CLS.

CLS dodaje da je „ovo apsolutno nedopustiva situacija, kojom se dovodi u pitanje zdravlje i bezbednost Beograđana“.

U januaru prošle godne najavljeno je da će prva sanitarna deponija u Srbiji koja se gradi u Vinči biti urađena po svim ekološkim standardima koji se poštuju u Evropskoj uniji. Međutim, dok građani Beograda i okoline sačekaju završetak radova i njeno otvaranje suočavaju se sa opasnim posledicama aktuelne deponije i požarima koji u njoj izbijaju.

Posledice požara

Deponije značajno doprinose emisijama sa efektom staklene bašete, jer se ogromna količina CH4 i CO2 stvara procesom razgradnje deponovanog otpada na deponijama.

Rad deponije obično je povezan sa kontaminacijom površinskih i podzemnih voda, oštrim mirisom, glasnom uznemirujućom bukom buldožera na deponiji, emisijom bioaerosola – odnosno isparljivih organiskih jedinjenja.

Kontinuirano udisanje CH4 može uzrokovati gubitak koordinacije, mučnine, povraćanje, a visoke koncentracija mogu uzrokovati smrt. Kiseli gasovi poput azot -dioksida, sumpor -dioksida i halogenida imaju štetne efekte na zdravlje i životnu sredinu.

Od sada možete da prijavite divlju deponiju

Studije su pokazale da kada ljudi udišu ili unose azotdioksid i sumpordioksid, preovlađuju simptomi poput iritacije nosa i grla, bronhokonstrikcije i respiratornih infekcija, posebno kod pacijenata sa astmom.

Deponije stvaraju različite vrste toksičnih elemenata u tragovima koji uključuju ugljen-monoksid, vodonik-sulfid, ksilen, dioksin itd. Toksični organski mikro zagađivači takođe uključuju polihlorovane dibenzo-para-dioksine i polihlorovane dibenzofurane (PCDD i PCDF) koji se svi nazivaju dioksini i policiklični aromatični ugljovodonici (PAH).

Istraživanja takođe pokazuju da ljudi koji žive bliže deponijama pate od zdravstvenih stanja poput astme, dijareje, bolova u stomaku, ponavljajućeg gripa, u a u zemljama trećeg sveta i kolere i malarije i tuberkuloze više od ljudi koji žive daleko od deponije. Uzroci zdravstvenih problema su rezultat stalnog izlaganja hemikalijama; udisanje otrovnih isparenja i prašine sa deponija.