Brza moda se u poslednjih nekoliko godina nalazi u centru pažnje zbog svog uticaja na planetu, a sada se pojavilo novo tržište masovne proizvodnje koja uništava prirodu.

“Fast deco” (brza dekoracija), termin skovan u izveštaju objavljenom prošle nedelje, odnosi se na jeftin nameštaj i dekoraciju iz masovne prozvodnje.

Poput odeće, reč je o jeftinoj imitaciji dizajnerski trendova koji se brzo smenjuju.

Jednako opasan kao brza moda

Nedavno objavljen izveštaj francuskog Udruženja za životnu sredinu bavi se upravo ovom temom. Zero Waste Francuska, Les Amis de la Terre i Réseau National des Ressourceries et Recycleries u izveštaju navode da je reč o problemu koji je uporediv sa brzom modom.

Autori navode da brza moda i fast deco dele isti biznis model: velike količine jeftinih proizvoda i brza rotacija kolekcija.

Na primer, komercijalni praznici poput Dana zaljubljenih ili američkog Dana majki, koji se proširio i u druge krajeve sveta, se koriste za lansiranje novih, kratkoročnih, kolekcija.

Kao i u svetu mode i ovde se društvene mreže – holovi (pokazivanje kupljenog) i anboksinzi (otvaranje paketa pred kamerom) – koriste u svrhe promocije. Ovaj biznis model koriste i proizviđači brze mode koji su se razgranali i na brzi dekor poput Zara Home, H&M i Šejna.

“Očigledno, modni giganti, e-komerc i masovna proizvodnja, čine sve da učvrste ovaj trend kako bi došli do sve većih profita, sa katastrofalnim posledicama po planetu,” rekla je Pauline Debrabandere, koordinatorka kampanja u Zero Waste Francuska.

Porast brzog dekora tokom Kovida

Tokom pandemije mnogi ljudi su vreme popunjavali uređivanjem domova što je dovelo do porasta kupovine stvari za kuću.

Studija objavljena u finansijskom magazinu Les Échos pokazuje da je između 2017. i 2022. broj nameštaja koji se našao na tržištu porastao za neverovatnih 88 odsto.

Čak i sad, 46 odsto kupaca dekora za kuću obnavlja nameštaj i dekoraciju jednom godišnje.

Sa porastom u prodaji, porasla je i količina otpada – od 2014. do 2020. otpad od nameštaja se duplirao u Francuskoj.

Godišnje se skupi 1.3 miliona tona nameštaja. Gotovo polovinu je nemoguće reciklirati ili ponovo iskoristi i taj nameštaj završava spaljen ili zakopan na deponijama.

Popravke i nove namene

Ekološke organizacije žele da se brzi dekor zameni kulturom reparacije i ponovne upotrebe.

Prema proceni evropske mreže RREUSE, njihovi članovi su u 2022. uspeli da spasu oko milion tona materijala sa deponija, što je ekvivalent godišnjim emisijama više od 100 hiljada Evropljana.