Odgovori na ova i mnoga druga pitanja mogu se naći u Izveštaju o kvalitetu života u evropskim gradovima za 2023. godinu . Istraživanje je sprovela Evropska komisija, i pokriva 83 grada širom Evrope za ukupno više od 70 000 intervjua, među njima i Beograd.

Glavni grad Srbije našao se na nekoliko lista u top 10 gradova sa najnezadovoljnijim građanima u okviru istraživanja.

Prema podacima iz istraživanja ocena zadovoljstva Beograđana životom u glavnom gradu je na 69%, što ga svrstava top deset gradova sa najnižim stepenom zadovoljstva, ipak, ovo je za 6 odsto više u odnosu na prethodni period istraživanja. Faktori koji utiču na ovo osećanje uključuju infrastrukturne izazove, zabrinutost za životnu sredinu i ukupan kvalitet života.

Beograđani su, između ostalog nezadovoljni – kvalitetom vazduha, čistoćom grada, kvalitetom prevoza…

Istraživanje pokazuje da se Beograđani u velikoj meri oslanjaju na javni prevoz (54% građana je reklo da ga koristi redovno). Međutim zadovoljstvo javnim prevozom ostaje relativno nisko, sa samo 44% stanovnika koji su izjavili da su zadovoljni. Ovo ukazuje na nepovezanost između pruženih usluga i očekivanja stanovništva, sugerišući prostor za poboljšanje gradske saobraćajne infrastrukture i usluga.

Zadovoljstvo kvalitetom vazduha iznosi 33%, što odražava zabrinutost stanovnika u vezi sa zagađenjem i zdravljem životne sredine. Štaviše, samo 38% stanovnika izjavilo je da je zadovoljno čistoćom grada, ističući potrebu za poboljšanim upravljanjem otpadom i sanitarnim merama.

Kako su Evropljani ocenili svoje gradove

Na čelu gradova čiji građani su zadovoljni životom je Cirih, Švajcarska, sa impresivnih 97%. Slede Kopenhagen i Groningen, sa sličnim visokim stopama zadovoljstva od 96%. Na dnu spektra zadovoljstva nalazi se Palermo, Italija, gde samo 62% stanovnika kaže da je zadovoljno svojim urbanim okruženjem. Atina i Istanbul se takođe nalaze među gradovima sa nižim nivoom zadovoljstva, svaki po 65%.

Podaci bacaju svetlo na uticaj veličine grada i statusa na zadovoljstvo stanovnika. Glavni gradovi imaju niži nivo zadovoljstva od gradova koji nisu glavni, dok zadovoljstvo opada sa veličinom grada. Manji gradovi uglavnom bolje prolaze u pogledu čistoće, pri čemu stanovnici izražavaju veći nivo zadovoljstva od svojih kolega u većim gradovima.

POVEZANI ČLANCI

Razbijanje mita: Hronologija upotrebe uglja u Srbiji Zašto je vreme sve ekstremnije: Vodič kroz klimatske promene Istraživanje: Životna sredina bitna građanima, ali im je standard važniji Deseti Izveštaj iz senke: Država nedovoljno posvećena Zelenoj agendi