Prosečan građanin EU proizveo je 4,8 tona otpada 2020. godine – ali samo 38 odsto otpada je reciklirano. U nekim državama više od 60 odsto kućnog otpada i dalje ide na deponiju.

U 2020. godini, ukupan otpad koji u EU stvaraju sve ekonomske aktivnosti i domaćinstva iznosio je 2,154 miliona metričkih tona. To je 4.815 kg po osobi.

Iste godine u EU je tretirano 1.971 milion tona otpada. Pošto ova cifra isključuje izvoz i uključuje uvoz, nije direktno uporediva sa količinom otpada koji se stvara u bloku.

Tretman otpada je podeljen u dve glavne kategorije: oporavak i odlaganje. Oporavak uključuje reciklažu, povrat energije i zatrpavanje – gde se otpad koristi za restrukturiranje iskopanih područja kao što su šljunčare i podzemni rudnici. Odlaganje obuhvata deponiju i spaljivanje.

Eurostat je utvrdio da je 39,9 odsto tretiranog otpada reciklirano, 12 odsto zatrpano, a udeo povrata energije iznosi 6,5 odsto. Udeo Srbije u reciklaži iznosi samo tri odsto.

Šta je sa ulogom domaćinstava u upravljanju otpadom? Domaćinstva su proizvela samo 9,4 odsto ukupnog otpada u EU. U 2021. godini, skoro polovina (49,6 odsto) komunalnog otpada reciklirano je u EU. Podataka za 2021. za Srbiju nema, ali u 2020. reciklirano je samo 15,4 odsto otpada. Manje od Srbije u čitavoj Evropi reciklirali su samo Kipar, Malta, Rumunija, Turska i Crna Gora.

Prema EEA, zemlje koje imaju bolje rezultate u pogledu reciklaže imaju širi opseg mera u poređenju sa zemljama sa nižim stopama reciklaže. To uključuje zabranu odlaganja na deponijama biorazgradivog otpada ili neobrađenog komunalnog otpada i obavezno odvojeno sakupljanje vrsta komunalnog otpada, posebno biootpada.

Najbolje zemlje takođe imaju ekonomske instrumente kao što su takse na deponije i spaljivanje, kao i naknade za sakupljanje otpada koje snažno podstiču reciklažu.

EEA je takođe otkrila da su visoki nivoi nacionalne ekološke svesti doprineli visokim stopama reciklaže pored efektivnog uvođenja nacionalnog zakonodavstva o upravljanju otpadom.