Za većinu ljudi, dešifrovanje uticaja rastućih temperatura na njihov svakodnevni život nije lako. Globalno zagrevanje od 1,5 °C ili 2 °C u proseku teško je zamisliti.

Kako bi rešili ovaj problem, istraživači Masačusetskog instituta tehnologije (MIT) osmislili su inovativan novi način merenja klimatskih promena i predviđanja njenih dugoročnih efekata.

Koristeći podatke iz 50 različitih modela klime, kartirali su kako će se broj ‘dana napolju’ u različitim destinacijama širom sveta povećati ili smanjiti do 2100. godine.

Ti ‘dani napolju’ odnose se na periode od 24 sata kada su temperature dovoljno prijatne za većinu ljudi da obavljaju aktivnosti napolju, bilo da je reč o radu ili odmoru. To su dani kada nije previše vruće ili previše hladno, što naučnici smatraju da je otprilike između 10 °C i 25 °C, i kada se ne dešavaju ekstremni vremenski događaji.

Online alat koji su razvili istraživači na MIT takođe omogućava ljudima da postave svoj opseg temperature kada proveravaju podatke iz svoje zemlje na osnovu onoga što smatraju udobnim vremenom.

MIT studija je pokazala da će tropske destinacije videti najveće promene u ‘danima napolju’. Dominikanska Republika će pretrpeti najveći udarac, gubeći 124 dana udobnog vremena godišnje do kraja veka. Meksiko, Indija, Tajland i Egipat će izgubiti polovinu svojih dana napolju.

Istraživači takođe ukazuju na razliku između Globalnog Severa, koji će dobiti više dana udobnog vremena, i Globalnog Juga, koji će izgubiti više i pored manje emitovanih gasova staklene bašte. Razlike u mestima poput Bangladeša ili Sudana su izražene, kažu.

Gde u Evropi će do 2100. godine izgubiti najviše ‘dana napolju’?

Postoji i razlika sever-jug u Evropi kada su u pitanju dani napolju. Na severu će biti više dana sa udobnim vremenom kako se zime zagrevaju, dok će na jugu ekstremne vrućine tokom letnjih meseci uzrokovati pad broja dana napolju.

Balkan je verovatno jedna od najviše pogođenih regija u Evropi, prema podacima MIT. Albanija će izgubiti 30 dana, Srbija 26 dana, Hrvatska 22 dana, Severna Makedonija 21 dan, Bugarska 17 dana, Kosovo 19 dana, a Rumunija 12 dana.

Malčice južnije, Grčka bi mogla izgubiti 37 dana godišnje do 2100. godine zbog ekstremnih vrućina između maja i septembra, kaže studija.

Iberijsko poluostrvo takođe će doživeti promene, pri čemu će Portugalci doživeti 33 manje dana, a Španci 13.

Istraživači kažu da se razlika u Evropi već oseća i da ljudi biraju gde će putovati na osnovu sve ekstremnijih vrućina u ranije popularnim destinacijama.

Iako zemlje u severnoj Evropi verovatno će dobiti dana napolju zbog klimatskih promena, to nije sve dobra vest.

Francuska, Nemačka i Austrija će dobiti između 18 i 52 dana udobnog vremena do 2100. godine – uglavnom zbog toplijih zima. To bi mogao biti fatalan udarac za već pogođenu ski industriju Evrope.