Ekologika podcast EP1: Bacamo 83kg hrane po glavi stanovnika

Ekologika podcast EP1: Bacamo 83kg hrane po glavi stanovnika

U Srbiji se godišnje baci 83 kilograma hrane, što je za oko osam kilograma hrane više od globalnog proseka, rekla je za Ekologiku Aleksandra Lazović – Lønningen, osnivačica Eat Me App, aplikacije koja obaveštava korisnike o isteku roka hrane koju skladište.

“Od ukupne količine hrane 30 odsto u celom lancu ishrane, globalno, završi na otpadu. Domaćinstva učestvuju u tome preko 50%”, kaže Lazović – Lønningen.

Kako je dodala, globalni trošak je obračunat na 500 milijardi dolara godišnje.

Govoreći za podcast Ekologika, ona je dodala da svi mi, sa jako malim promenama u navikama smo deo rešenja, a da nismo ni svesni toga.

“Eat me app je aplikacija koja je zamišljena da pomogne korisnicima da smanje odpad od hrane. Funkcioniše po principu notifikacija o namirnicama koje posedujemo, a kojima uskoro ističe rok trajanja”, objašnjava Lazović – Lønningen. Kako je dodala – sledećoj fazi aplikacija će spajati korisnike sa restoranima, kafićima, radnjama, gde će moći da nabave hranu koja je pred istek roka trajanja po znatno jeftinijim cenama.

Lazović – Lønningen ističe da je bacanje hrane sistemski problem.

“Ne postoji jedan krivac, nije stvar u traženju krivaca. Generalno je lanac ispostave i način na koji smo do sada radili stvari bio pogrešan. Kada je reč, generalno, o klimatskim promenama, postoji jedan pogrešan narativ – da se govori o krivcima. Ne radi se o krivcima, radi se o tome da sada znamo gde su problemi i da imamo mogućnost da nešto radimo bolje”, kaže Lazović – Lønningen.

Govoreći o rešenjima problema ona je istakla da je pored sistemskog rešenja neophodno i da se radi na edukaciji pre svega mladih.

“Biootpad je otpad koji je resurs. To bi u organizovanoj logistici moglo da donese i meni kao korisniku i državi. To mora da bude timski rad sistema, obrazovanja i porodice”.

Ona dodaje da u Srbiji ima napretka, iako on nekada nije vidljiv.

“Postoje veliki napori da se povežu stvari. I dalje su na nivou pojedinaca pred institucijama, ali to mora da je tako na početku. U Centru za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije rade fantastični ljudi. To je jedna mala, ali jaka jedinica”, rekla je Lazović – Lønningen ističući da Siniša Mitrović, direktor Centra sa svojim timom svakodnevno radi na poboljšanju procesa.

Žene u zelenim biznisima

Govoreći o pokretanju biznisa, i startup zajednici ona ističe da globalno postoji veliki problem kada je reč o ženama u ovom svetu.

“Jako je mali procenat žena investitora. Jako je mali procenat ženskih startapova u koje se investira. Mizerno je mali procenat u potpunosti ženskih startapova u koje se investira, pa se to, naravno, preliva i kod nas. I to je trend koji je u dinamici menjanja sada”, kaže Lazović – Lønningen.

Dodaje da je zanimljivo da, kada je reč o otpadu od hrane, tri konkurentna biznis modela vode žene.

“Nikada nije bilo bolje vreme nego sad da žene nešto pokrenu. Zbog eko sistema koji je bolji nego što je bio. Zato što dolaze nove, mlade generacije žena koje nose jedan evolutivni napredak. I tu nije stvar u broju, nego kvalitetu, i to nam daje snagu”.

Prva epizoda Ekologika podcasta dostupna je na:

Sezona Ekologika podcasta Žene u zelenim biznisima nastala je u saradnji sa Futurističkim institutom u okviru projekta Žensko inovaciono preduzetništvo u ekologiji.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap