Klimatske promene menjaju ritam godišnjih doba — ali i granice bolesti. U Evropi, krpelji i bolesti koje prenose, poput krpeljnog encefalitisa (TBE) i Lajmske borelioze, više nisu ograničeni na pojedine regije ili sezone. Produžene toplote, blaže zime i vlažna proleća stvorili su uslove za njihovo širenje u krajeve u kojima ranije nisu predstavljali značajan rizik.

Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, aktivnost krpelja u nekim područjima traje i do devet meseci godišnje. Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti navodi da su žarišta TBE-a u porastu širom centralne i severne Evrope — sve češće na višim nadmorskim visinama i u oblastima koje do pre deset godina nisu bile pogođene.

U godišnjem izveštaju ECDC-a iz 2022. zabeleženo je više od 3.650 slučajeva TBE-a na nivou EU i EEA, što je porast od 14 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Upozoravaju i da je stvarni broj verovatno mnogo veći, jer značajan deo infekcija ostaje nediagnostikovan.

Istovremeno, studije objavljene u časopisu Eurosurveillance procenjuju da se u Evropi godišnje registruje više od 200.000 slučajeva Lajmske borelioze, a taj broj u nekim regionima pokazuje stalni trend rasta. Austrija, baltičke zemlje i Švajcarska beleže skoro dvostruko veću učestalost u poređenju sa prethodnom decenijom.

Zajednički izveštaj Lancet Countdown-a za Evropu dodatno osvetljava ovu povezanost između javnog zdravlja i klimatske dinamike: promena u obrascima padavina i temperatura direktno utiče na staništa krpelja, njihovu brojnost i sezonu aktivnosti. Toplija i vlažnija klima pogoduje razmnožavanju krpelja — ne samo u šumama i divljim predelima, već i u urbanim parkovima i rekreativnim zonama.

U Srbiji, iako ne postoji sveobuhvatan sistem nadzora nad TBE-om, istraživanje Instituta Torlak sprovedeno u južnoj i istočnoj Srbiji pokazalo je prisustvo antitela na virus TBE kod 0,66 odsto testiranih uzoraka. To ukazuje na prisutnost virusa i mogućnost lokalnog prenosa. Kada je reč o Lajmskoj bolesti, zdravstvene ustanove u Beogradu i Novom Sadu beleže sve češće slučajeve, a podaci Instituta za javno zdravlje Srbije pokazuju da je oko 30 odsto testiranih krpelja zaraženo bakterijom Borrelia burgdorferi.

U Novom Sadu, stručnjaci iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine već nekoliko godina upozoravaju da klimatske promene doprinose sve ranijem početku i dužem trajanju sezone krpelja. Simptomi poput crvenila kože, groznice i bola u zglobovima sve češće dovode pacijente kod lekara tokom perioda koji je ranije bio van “sezone ujeda”.

Ukoliko se ovaj trend nastavi, a podaci ukazuju da hoće, neophodno je da sistem javnog zdravlja odgovori ozbiljnije – ne samo kroz statistiku i izveštaje, već kroz edukaciju, vakcinaciju (gde je primenljivo), poboljšanje dijagnostike i podizanje svesti građana.

Kao i mnoge promene koje dolaze sa klimatskom krizom, i ova je tiha, podmukla i dugotrajna. Krpelji možda nisu prvi asocijacija na klimatske promene, ali predstavljaju jedan od najvidljivijih primera toga kako se globalni poremećaji preliju u svakodnevicu – do šume na obodu grada, ili parka iza zgrade.