Kada bi Barselona smanjila broj privatnih automobila na svojim ulicama za svega 25 procenata, gotovo 200 života bilo bi spašeno svake godine. To je zaključak nove studije Instituta za globalno zdravlje (ISGlobal), koja daje uvid u to koliko bi ciljane mere za smanjenje zagađenja mogle promeniti svakodnevicu u jednom od najgušće naseljenih evropskih gradova.

Sa gotovo 6.000 vozila po kvadratnom kilometru, katalonska prestonica nosi titulu grada sa najvećom gustinom saobraćaja u Evropskoj uniji. Posledice se osećaju u plućima: azot-dioksid (NO₂), gas koji nastaje sagorevanjem goriva, godinama prevazilazi preporučene granice, povećavajući rizik od respiratornih bolesti i prerane smrti.

Urbanističke politike već donose rezultate

Ali stvari se, polako, menjaju.
Prema gradskim podacima, kvalitet vazduha u Barseloni poboljšava se drugu godinu zaredom, delom zahvaljujući Planu urbane mobilnosti 2018–2024, koji je započet tokom mandata bivše gradonačelnice Ade Kolau.

Povezano: Gradonačelnica Pariza grad pretvara u eko-prestonicu pomoću Olimpijade

Superblokovi – gradske celine koje zabranjuju tranzitni saobraćaj i transformišu prostor u zelene oaze – već su osvojili simpatije urbanista širom sveta. Zone niskih emisija ograničile su pristup starijim i zagađujućim vozilima, a napori za unapređenje javnog prevoza se nastavljaju, uprkos kritikama zbog njegove nepouzdanosti.

Tri scenarija: Kako Barselona može dalje da smanjuje zagađenje

U novoj studiji, ISGlobal je u saradnji sa Barselonskim centrom za superračunarstvo (BSC-CNS) simulirao tri scenarija za budućnost gradske mobilnosti, koristeći tehnologiju za modelovanje emisija i distribucije zagađenja po čitavom gradu.

U prvom scenariju, uklanjanjem najzagađujućih vozila, nivo NO₂ opao bi za 5,9 odsto, čime bi se sprečilo 67 prevremenih smrti godišnje. Drugi, ambiciozniji plan – smanjenje ukupnog broja privatnih automobila za četvrtinu – doveo bi do pada NO₂ za 17,6 odsto i spasio 199 života.

Povezano: Zagađenje bukom smanjeno za 20%

Treći scenario kombinuje smanjenje drumskog saobraćaja sa planiranom elektrifikacijom pristaništa u luci Barselone do 2030. godine. Rezultat: pad azot-dioksida za 19,4 odsto i 228 izbegnutih smrti godišnje. Najveći benefiti ovog plana videli bi se u južnim delovima grada, u neposrednoj blizini obale.

„Iako se studija fokusira isključivo na NO₂, očekujemo da bi ovakve mere doprinele i borbi protiv klimatskih promena, kroz smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte“, kaže Mark Gevara, rukovodilac tima za modelovanje emisija u BSC.

Ni jedan scenario ne zadovoljava nove EU standarde

Ipak, čak ni najoptimističniji scenario iz studije ne ispunjava nove granice zagađenja koje je Evropska unija najavila za 2030. godinu. „To nam jasno pokazuje da moramo da učinimo više – i to brže i efikasnije“, poručuje Ana Ramos, glavna autorka studije objavljene u časopisu Health & Place.