Svaka od poslednjih deset godina – od 2015. do 2024. – nalazi se među deset najtoplijih zabeleženih godina, prema podacima EU službe za praćenje klime. Izveštaj „Global Climate Highlights 2024“ osvetljava izuzetne klimatske uslove kojima je svet bio izložen prošle godine.

„Sada se nalazimo na ivici prelaska granice od 1,5ºC definisane Pariskim sporazumom, a prosečna temperatura poslednje dve godine već prelazi ovaj nivo“, kaže Samanta Berdžes, strateška direktorka za klimu u Evropskom centru za srednjoročne vremenske prognoze.

„Ove visoke globalne temperature, u kombinaciji sa rekordnim nivoima atmosferske vodene pare u 2024, izazvali su neviđene toplotne talase i obilne padavine koje su prouzrokovale patnju miliona ljudi.“

Nemačka i Španija pretrpele najskuplje klimatske katastrofe u 2024.

Evropa je tokom cele godine bila pogođena ekstremnim vremenskim uslovima, sa stotinama izgubljenih života u katastrofama poput poplava u Valensiji, oluje Boris i letnjih toplotnih talasa na Mediteranu.

Šta ovo znači za ograničenje od 1,5°C iz Pariskog sporazuma?

Izveštaj potvrđuje da je prošla godina bila prva u kojoj su prosečne temperature premašile 1,5°C iznad nivoa iz predindustrijskog perioda. Dvogodišnji prosek za 2023. i 2024. takođe premašuje ovaj prag.

Međutim, granica definisana Pariskim sporazumom odnosi se na temperaturne anomalije prosečne za period od najmanje 20 godina, tako da ova granica još nije zvanično pređena. Ipak, podaci nagoveštavaju da globalne temperature sada rastu iznad onoga što je čovečanstvo ikada ranije iskusilo.

„Nadam se da će ovo zaista biti poziv na buđenje za čovečanstvo“, kaže prof. dr Diana Urge-Voršac, potpredsednica Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) i profesorka na Centralnoevropskom univerzitetu.

Da li se globalno zagrevanje ubrzava?

Trenutno, IPCC procenjuje da ćemo premašiti granicu iz Pariskog sporazuma oko ranih 2030-ih.

„Postoji vrlo intenzivna debata u zajednici klimatskih naučnika o tome da li se globalno zagrevanje ubrzava zbog ovih zaista ekstremnih temperatura u poslednje dve godine“, primećuje Urge-Voršac.

Neki naučnici sugerišu da smanjenje zagađenja vazduha može doprineti smanjenju refleksije sunčevog zračenja, čime je otkriven pravi obim globalnog zagrevanja. Osim toga, globalno zagrevanje može smanjiti nisku oblačnost, što doprinosi porastu temperatura.

Ekstremni vremenski uslovi u 2024.

Prošle godine svet je zadesio niz smrtonosnih vremenskih nepogoda – od jakih oluja do poplava, suša, toplotnih talasa i šumskih požara. Ovi događaji postaju sve učestaliji i intenzivniji, ugrožavajući živote i egzistenciju ljudi širom sveta.

U 2024. ukupna količina vodene pare u atmosferi dostigla je rekordne nivoe – oko 5% više u odnosu na prosek za period od 1991. do 2020.

„Većina viška toplote koju zadržavamo kao rezultat efekta staklene bašte i ljudskih aktivnosti apsorbovana je u okeanima“, kaže Urge-Voršac. „Sadržaj toplote u okeanima raste alarmantno.“

Da li činimo dovoljno za zaustavljanje globalnog zagrevanja?

„Već radimo mnogo, ali moramo učiniti još više i biti ambiciozniji u više oblasti“, kaže Urge-Voršac. Evropa je, na primer, postigla veliki uspeh u širenju obnovljivih izvora energije poput vetra i sunca tokom poslednje decenije.

„Dobra klimatska akcija donosi i brojne dodatne koristi: revolucija obnovljivih izvora energije već se širi Evropom“, dodaje predsedavajuća Evropske zelene partije Vula Tsetsi.