UN pozvale evropske lidere na ozbiljniju akciju u borbi protiv klimatskih promena

UN pozvale evropske lidere na ozbiljniju akciju u borbi protiv klimatskih promena
Foto: Natanael Ginting / Freepik

Uprkos napretku u određenim oblastima, vlade u panevropskom regionu moraju da pokažu daleko veću ambiciju u rešavaju klimatskih promena, zaštite ekosistema i upravljanja otpadom i zagađenjem, naglašava nova procena Ujedinjenih nacija koja je danas predstavljena evropskim ministrima.

Sedma panevropska procena životne sredine, danas je predstavljena na 9. Ministarskoj konferenciji o životnoj sredini za Evropu, najvišem telu Ujedinjenih nacija za ekološku politiku u regionu – kojom su obuhvaćene 54 zemlje širom Evropske unije, članice Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu, Balkan, Kavkaz, Istočna Evropa i Centralna Azija.

U zajedničkom izveštaju Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) i Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) poziva se na veću akciju za rešavanje trostruke planetarne krize, koja utiče na klimu, prirodu i zagađenje i čiji efekti, više nego ikada, imaju uticaj na živote i dobrobit ljudi u panevropskom regionu. 

 “Zaključci ove procene, posmatrajući samo polovinu Agende 2030, moraju da budu poziv za buđenje regionu”, rekla je izvršna sekretarka UNECE Olga Algajerova. “Istorijska suša sa kojom se region suočio ovog leta ukazala je na to šta treba da očekujemo u godinama koje dolaze i pokazuje da više nema vremena za gubljenje. Kao što je istaknuto u izveštaju, UN su razvile više alata i pristupa za smanjenje zagađenja, pojačanje zaštite životne sredine, smanjenja upotrebe resursa i podsticanje prelaska na cirkularnu ekonomiju. Njihova implementacija mora biti značajno ubrzana. To će zahtevati hitnu i odvažnu političku posvećenost, kao i promene navika svih nas pre nego što bude prekasno”.  

“Znamo šta treba da uradimo i moramo da delujemo zajedno. Dok građani osećaju pritisak i suočavaju se sa sve većim poskupljenjem računa za energiju i da vide da se rekordne temperature i njihovi rezervoari vode smanjuju, kontinent je suočen sa drugim velikim izazovima, i zato zemlje moraju da pokažu da postoji plan”, rekla je izvršna direktorka UNEP-a Inger Andersen. “Nauka je nedvosmislena. Jedini put napred je da obezbedimo čistu i zelenu budućnost. Ova procena može biti vodič za smanjenje emisija, zdravije okruženje za ljude i za prirodu, kao i bolje upravljanje otpadom i čistiji vazduh”.

Zaključci izveštaja:

Potrebni veći napori za rešavanje zagađenja vazduha

Proteklih godina postignut je određeni napredak kroz sprovođenje politika za smanjenje zagađenja vazduha, ali su potrebni veći napori, jer je zagađenje vazduha i dalje najveći zdravstveni rizik u regionu. 

U izveštaju se navodi da je između 2009. i 2018. godine 41 evropska zemlja zabeležila smanjenje preuranjenih smrti za 13% uzrokovanih dugoročnom izloženošću finim česticama materije (PM2,5). Ipak, koncentracija PM2,5 nastavila je da premašuje smernice za kvalitet vazduha Svetske zdravstvene organizacije iz 2005 – 10 μg/m3 — 10 miliona grama po kubnom metru vazduha — i naknadno strože ograničenje za 2021. godinu od 5 μg/m3 u celom regionu.

Kao odgovor, u proceni se poziva na dodatne mere, uključujući upotrebu i unapređenje najboljih raspoloživih tehnika za sprečavanje emisije čestica materije, NOx-a i ugljovodonika od strane industrije, kao i za smanjenje emisija prouzrokovanih saobraćajem, pomoću primene standarda za emisije poznatih kao Euro-6 i Euro-7. Sve zemlje treba da usklade standarde kvaliteta vazduha sa najnovijim smernicama SZO.

Rastuće emisije gasova sa efektom staklene bašte moraju biti smanjene

Dok su se sve zemlje u panevropskom regionu obavezale na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, neto emisije i dalje rastu. Smanjenja, uglavnom ostvarena u zapadnom delu Evrope (2014–2019), ublažena su povećanjem emisija u ostatku regiona. 

Upotreba obnovljivih izvora energije, povećana je u 29 zemalja u periodu 2013-2017, ali se region i dalje u velikoj meri oslanja na fosilna goriva – što čini oko 78% ukupne finalne potrošnje energije. Udeo obnovljivih izvora energije raste sporije od ukupne potrošnje energije u regionu.

Vlade bi trebalo da eliminišu ili reformišu štetne subvencije i ulaganja (sve zemlje u regionu nastavljaju da sprovode subvencije za fosilna goriva) i razviju efektivna mere za produbljivanje dekarbonizacije, pomoću prelaska na investicije za obnovljivu energiju. 

Saradnja ostaje ključna za rešavanje izazova vezanih za vode

Rečni baseni, jezera i velike podzemne vode u regionu izložene su višestrukim izazovima, a klimatske promene stvaraju dodatne izazove za količinu slatkih voda i na kvalitet izazvan poplavama, sušama, bolestima izazvanih vodom i promene biodiverziteta u vodenim ekosistemima.

Zagađenje i pražnjenje urbanih i industrijskih otpadnih voda su i dalje značajni i uporni organski zagađivači koji predstavljaju pretnju za javno zdravlje. Zajedno sa pojačanim merama za očuvanje vode, poboljšanjem efikasnosti njene upotrebe (npr. kroz preciznu poljoprivredu u proizvodnji navodnjavanja useva) i iskorišćavanjem rešenja zasnovanih na prirodi za basene za zadržavanje vode, treba istražiti i potencijal nekonvencionalnih izvora vode kao što je reciklirana voda.

Ugroženi kopneni i morski ekosistemi zahtevaju organizovanu akciju

Status ekosistema ostaje razlog za zabrinutost, bez dokaza o jasnom pozitivnom ukupnom trendu u regionu, upozorava se u proceni. Zaštićena područja u panevropskom regionu skoro su se utrostručila u poslednjih 30 godina i primećen je ukupan porast od 33,5 miliona šumske oblasti u UNECE regionu. Vlade bi trebalo da osiguraju da trendovi u šumskim oblastima ostanu pozitivni i preduzmu dodatne mere za zaštitu preostalih primarnih i netaknutih šuma i njihove ekološke funkcionalnosti.

Dok su zaštićena morska područja površinski porasla za 66%, a kopnena za 22% u poslednjih pet godina, i dalje dolazi do ukupnog gubitka biodiverziteta. Vlade bi trebalo da eliminišu ili reformišu subvencije i ulaganja za proizvode i aktivnosti koje dovode do gubitka biodiverziteta i razviju mere za očuvanje biodiverziteta u svim sektorima i politikama.

Cirkularna i efikasnija ekonomija pomoći će u rešavanju rastućeg otpada i korišćenja resursa 

Čak i tamo gde postoji snažna politička posvećenost cirkularnoj ekonomiji, kao što je u Evropskoj uniji i drugim zemljama zapadne Evrope, količina proizvedenog otpada nastavlja da raste. Stopa reciklaže znatno se razlikuje među zemljama i posebno je niska u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji. Opštinske stope reciklaže otpada iznad 45% postoje samo u nekoliko zemalja EU i Švajcarskoj. Prikupljanje i reciklaža e-otpada su veoma ograničeni u svim podregijama.

Reagujući na to, procena poziva vlade da pojačaju prevenciju otpada u proizvodnji i potrošnji i popravci, renoviranju i remanufakturisanju, kao i kroz finansijske podsticaje kao što su poreske olakšice. Partnerstvo za e-otpad u panevropskom regionu omogućilo bi oporavak vrednih resursa. 

U proteklih pola veka, vađenje minerala se utrostručilo na globalnom nivou, a vađenje i prerada prirodnih resursa uzrokuje preko 90% gubitka biodiverziteta i negativnog uticaja na vode, kao i oko 50% posledica klimatskih promena. Vlade u regionu treba da usvoje cirkularni – ili resursno efikasan – ekonomičan pristup i ojačaju upravljanje sirovinama, uključujući i primenu Okvirne klasifikacije resursa UN i Sistema upravljanja resursima UN.

Potrebna je ojačana otpornost na katastrofe 

Oko 65% stanovništva regiona obuhvaćeno je lokalnim strategijama smanjenja rizika od katastrofa. Samo 15 zemalja u regionu saopštilo je da njihove lokalne vlasti sprovode takve strategije u okviru cilja SDG 13.1; dok 23 zemlje – koje zajedno predstavljaju četvrtinu stanovništva regiona , ne izveštavaju o tom cilju.

Potrebno zeleno finansiranje

Kao udeo u BDP-u, javna potrošnja na zaštitu životne sredine (sa najviše oko 0,8%) mnogo je manja od prihoda od poreza na životnu sredinu, što podrazumeva da prihodi od ekoloških poreza nisu namenjeni smanjenju ekološke štete. Vlade bi stoga trebalo da se zalažu za razvoj zelenih finansija i razmotre potrošnju na zaštitu životne sredine u širem kontekstu ekoloških i javnih finansija.

Održivi razvoj mora biti u srcu razvoja infrastrukture

Održive infrastrukturne investicije prepoznate su kao jedan od načina postizanja najvećeg pozitivnog uticaja u za oporavak tokom post-COVID pandemije. Međutim, većina zemalja u regionu tek treba da razvije mehanizme za uključivanje održivog razvoja (kao što su klimatski rizici) i računovodstvo eksternosti (npr. troškovi zagađenja, ekosistemske usluge ili zaštita od biodiverziteta) u analizu troškova i koristi velikih infrastrukturnih projekata. Postojeće alatke koje nude UNECE i UNEP mogu da pruže rešenja.

Obrazovanje za održivi razvoj i zajednički sistem podataka mogu da ojačaju upravljanje životnom sredinom

Sistem upravljanja životnom sredinom u panevropskom regionu i dalje je podeljeno u smislu primenjenih politika, institucija, usklađivanja zakonodavstva i učešća u multilateralnim ekološkim sporazumima. Jaz takođe postoji u implementaciji dobrog upravljanja životnom sredinom,  uključujući učešće javnosti, transparentnost, odziv, efektivnost i efikasnost.

Među rešenjima, procena ukazuje da kapitalizovanje potencijala Obrazovanja za održivi razvoj (ESD) može da pruži stanovništvu potrebne kapacitete i doprinese da imaju aktivnu ulogu u upravljanju životnom sredinom.

U proceni se takođe ukazuje da iako je u konačnom izveštaju o uspostavljanju Zajedničkog informacionog sistema za zaštitu životne sredine utvrđeno da su takvi nacionalni sistemi uspešno uspostavljeni u svim zemljama Evrope i centralne Azije, da se oni razlikuju u formi i upotrebi i da je potrebno otkloniti preostale nedostatke. 


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap