U poslednjih par decenija, održivo poslovanje kompanija je dobilo na značaju, a uporedo sa tim se postavilo pitanje: kako utvrditi da li kompanija posluje održivo i šta tačno čini po pitanju poboljšanja održivost svog poslovanja?

Kao odgovor na to pitanje, kompanije su počele da sastavljaju i objavljuju nefinansijske izveštaje. Reč je o podacima koji nisu vidljivi iz finansijskih ili revizorskih izveštaja, a koji otkrivaju kako kompanija zapravo posluje. Ti podaci pokazuju ko su joj poslovni partneri, koji su uticaji njenog poslovanja na životnu okolinu i na koji način se te uticaji umanjuju.

U teoriji, nefinansijski izveštaji, u kombinaciji sa finansijskim, bi investitorima i drugim zainteresovanim stranama trebalo da transparentno predstave kompletno poslovanje kompanije i njen odnos prema zaštiti životne sredine i osnovnih ljudskih prava. Međutim, nefinansijsko izveštavanje još uvek nije detaljno regulisano i prepoznato u većini država. Tamo gde jeste, obaveza izveštavanja se odnosi samo na najveće kompanije. Neobaveznost nefinansijskog izveštavanja i neopostojanje zvaničnih međunarodno priznatih standarda prema kojima bi se izveštaji sastavljali su predstavljali (i predstavljaju i dalje) velike prepreke širenju koncepta nefinansijskog izveštavanja na celokupnu privredu

Evropska unija se u skladu sa svojim Evropskim zelenim planom (European Green Deal) obavezala da će do 2050. godine postati prvi karbonski neutralan kontinent. Kao jedan od glavnih koraka na tom putu je prepoznato uvođenje detaljnog zakonodavnog okvira koji će regulisati korporativno izveštavanje i korporativne obaveze o održivosti u poslovanju.

Prvi korak na tom putu je usvajanje Direktive Evropske unije o korporativnom izveštavanju o održivosti (CSRD – Corporate Sustainability Reporting Directive) u novembru 2022. godine.

Šta je CSRD?

CSRD je direktiva EU kojom se propisuje zakonodavni okvir i detaljan set pravila o nefinansijskom izveštavanju. Ovim izveštajima se obuhvataju sve tri komponente ESG-a – životna sredina (Environment), društvena odgovornost (Social) i odgovorno upravljanje (Governance). Na taj način, kompanije su dužne da prikažu na godišnjem nivou kako njihovo poslovanje utiče na svaku od ove tri komponente, na koji način postupaju da bi se njihov negativan uticaj smanjio i kako njihovo poslovanje unapređuje svaku od ovih komponenti.

Izveštavanje se vrši u skladu sa Evropskim standardima izveštavanja o održivosti (European Sustainability Reporting Standards), koji predstavljaju prvi zvanični set standarda izveštavanja na svetu i zamenjuju do sada postojeće standarde koji su bili izrađeni od strane privatnih kompanija i korišćeni dobrovoljno od strane privrede.

Na koga se CSRD odnosi?

CSRD se odnosi na sve kompanije sa sedištem u EU koje su listirane na regulisanim tržištima unutar EU (berze) ili ispunjavaju dva od tri uslova:

• Više od 250 zaposlenih
• Više od 20 miliona evra imovine
• Više od 40 miliona evra prometa

Pored navedenog, sve kompanije sa sedištem van EU koje imaju podružnicu u EU i promet u EU veći od 150 miliona evra će biti dužne da podnose izveštaje od 2029. godine.

Procene EU govore da će se CSRD primenjivati na oko 50.000 kompanija koja trguju akcijama na berzi ili imaju značajne poslovne operacije u EU.

O čemu se izveštava po CSRD?

Kompanije će biti dužne da sastavljaju nefinansijske izveštaje svake godine, kojima će prikazivati svoje poslovanje i njegov uticaj na životnu sredinu i ljudska prava kroz lanac vrednosti njihovog poslovanja. Na ovaj način, investitori, regulatori i sva zainteresovana lica mogu, upoređivanjem finansijskih i nefinansijskih izveštaja preduzeća da steknu tačnu sliku o tome kako neka kompanija posluje i da li je takav način poslovanja dugoročno održiv.

Izveštaji obuhvataju širok spektar ESG tema obuhvaćen ESRS standardima, među kojima se nalaze pitanja zagađenja vode, vazduha, zemljišta, cirkularne ekonomije, zaštite ljudskih i radnih prava i korporativnog upravljanja. Sve navedene oblasti treba primeniti na ekonomske aktivnosti kompanije koje su određene kao materijalne za izveštavanje kroz primenu standarda dvostruke materijalnosti.

Dvostruka materijalnost

Pojam „dvostruke materijalnosti“ koji se uvodi kroz CSRD služi za određivanje ekonomskih aktivnosti kompanije koje su relevantne za nefinansijski izveštaj. Ovaj koncept podrazumeva da kompanija svaku svoju ekonomsku aktivnost (kupovinu ili prodaju robe i usluga npr.) proceni sa dva aspekta – kako održivo poslovanje utiče na kompaniju i kako njene ekonomske aktivnosti utiču na ESG kriterijume koji su predmet izveštavanja. Kada se utvrdi da je neka ekonomska aktivnost zadovoljila oba ova upita kao relevantan faktor, kompanija je dužna da je uključi u svoj izveštaj.

Kako ovo utiče na srpske kompanije?

Iako CSRD propisuje da će od 2029. godine kompanije sa sedištem van EU koje prelaze godišnji promet od 150 miliona evra u EU morati da podnose izveštaje, broj takvih kompanija u Srbiji je mali i obuhvata samo najveće srpske privredne grupe.

Međutim, iako nisu direktni obveznici izveštavanja, srpske kompanije će biti dužne da svojim poslovnim partnerima i kooperantima iz EU u čijim lancima snabdevanja se nalaze kao dobavljači morati da dostavljaju podatke neophodne za uključivanje u nefinansijske izveštaje. Već je primetan trend na tržištu da evropske kompanije unose u ugovore odredbe kojima obavezuju drugu stranu da dostavlja takve podatke pod pretnjom novčanim penalima i, u drastičnijim slučajevima, raskidanjem ugovora. Sve ovo svakako predstavlja novi izazov u poslovanju srpske privrede, pogotovo kada se ima u vidu da se 65% naše privredne razmene odvija sa tržištem EU i nisku svest naše privrede o važnosti ESG tema.