fbpx

Ko je najugroženiji kada vrućine pogode Evropu?

Ko je najugroženiji kada vrućine pogode Evropu?
Ilustracija generisana uz pomoć AI / Canva

Četiri osobe su umrle u Italiji ove nedelje zbog ekstremnih vrućina, sa temperaturama koje su dostigle 38 stepeni Celzijusa u Rimu.

Više regiona, uključujući i Srbiju, je pod crvenim upozorenjima na visoke temperature.

Prošlog meseca, neuobičajeno toplo vreme ubilo je šest turista u Grčkoj, dok stručnjaci predviđaju još jednu rekordno toplu godinu izazvanu klimatskim promenama. I pored stalnih upozorenja, jako je teško proceniti koliko su toplotni talasi opasni za vas lično.

Novi alat nastoji da premosti taj jaz prognozirajući koliko je verovatno da ćete umreti kada vruće vreme pogodi različita mesta u Evropi. Podaci se zasnivaju na starosti i polu.

Vreme i javno zdravlje utiču na rizike od toplotnih talasa

Oko 70.000 ljudi umrlo je od uzroka povezanih sa vrućinom tokom leta 2022. godine u Evropi, prema istraživačima iz Instituta za globalno zdravlje u Barseloni (ISGlobal). Isti tim je uzeo prošle podatke o smrtnosti i kombinovao ih sa vremenskim prognozama kako bi stvorio ovaj jedinstveni alat, za koji se nadaju da će spasiti živote u budućnosti.

“Do sada su upozorenja na temperature bila zasnovana isključivo na fizičkim informacijama vremenskih prognoza, i stoga zanemaruju razlike u ranjivosti na vrućinu i hladnoću među grupama stanovništva,” objašnjava Joan Ballester Claramunt, glavni istraživač adaptacione grupe u ISGlobal za Euronews green.

“Problem je što su te informacije iste za sve,” kaže on, “dok su u stvarnosti uticaji različiti.”

Sistem naučnika iz Barselone “menja ovaj problem” preusmeravanjem fokusa sa meteorologije na epidemiologiju – proučavanje bolesti i drugih javnozdravstvenih pitanja.

Sa ekstremnim vremenom u porastu, kažu da su epidemiološki modeli neophodni za razvoj novih sistema ranog upozorenja zasnovanih na uticaju.

Pokrenut krajem juna, Forecaster.health je prva panevropska, javno dostupna platforma za predviđanje stvarnih rizika od smrtnosti od temperature za različite demografske grupe.

Ko je najugroženiji tokom toplotnih talasa?

Okolne temperature su povezane sa preko pet miliona preuranjenih smrti širom sveta svake godine, sa više od 300.000 njih samo u zapadnoj Evropi, prema ISGlobal.

Naša ranjivost na vrućinu je pod uticajem brojnih faktora, uključujući pol i starost.

Mapa Forecaster.health za 17. jul, nefiltirana po starosti ili polu, pokazuje gde su ljudi danas najugroženiji od vrućine, prema ISGlobal.

“Znamo, na primer, da su žene podložnije vrućini od muškaraca, i da rizik od smrti zbog vrućine i hladnoće raste sa godinama,” kaže Marcos Quijal-Zamorano, istraživač u ISGlobal i jedan od autora sistema.

Gledajući na primer 30. jun, Forecaster.health daje ekstremno upozorenje na vrućinu za žene u regionu Kampobaso u Italiji, i visoko upozorenje za muškarce. Prognoza je ekstremna za oba pola starosti 75-84 u obližnjem Potencu, ali je izdato samo nisko upozorenje na vrućinu za one starosti 65-74 u ovom regionu.

Zašto su žene više ugrožene od smrti tokom toplotnih talasa?

“Nisam 100 posto siguran da su sve starije žene svesne da imaju veći rizik od muškaraca. A možda, ako bi to znale, mogle bi promeniti neke stvari,” Ballester kaže za Euronews Green.

Postoji nekoliko faktora iza ovog fenomena, objašnjava on. Socioekonomski faktori daju neke odgovore: žene obično imaju niže plate, pa stoga imaju manje resursa poput klima uređaja da se zaštite. Češće su udovice i stoga je verovatnije da žive same i budu izolovane od pomoći.

Takođe je važno razumeti da toplotni talasi obično ubijaju kroz komorbiditete – osnovne bolesti kao što su gojaznost, dijabetes, infektivne bolesti i rak – na koje vrućina deluje kao dodatni, fatalni stresor.

Kod muškaraca se ovi komorbiditeti pojavljuju u mlađim godinama – pa su mlađi muškarci zapravo podložniji vrućini od mlađih žena. Kako više žena preživi i, kao grupa, ima duži životni vek, postaju ranjivije u starijoj dobi.

Kako naučnici predviđaju smrti tokom toplotnih talasa?

Forecaster.health koristi bazu podataka o smrtnosti iz istraživačkog projekta EARLY-ADAPT koji finansira EU, a koja trenutno sadrži podatke za 580 regiona u 31 evropskoj zemlji.

Ljudi mogu uneti datum za koji žele da vide zdravstvene prognoze u naredne dve nedelje i filtrirati po grupama stanovništva.

Alat zatim prikazuje mapu sa upozorenjima za 580 regiona sa bojama koje označavaju četiri nivoa rizika od smrtnosti povezane sa vrućinom i hladnoćom: nizak, umeren, visok i ekstreman.

Postoje stvarni brojevi iza ovoga, objašnjava Ballester. Epidemiološki modeli izračunavaju procenat smrti pripisanih temperaturi za zadatu prognozu. Ekstremno upozorenje znači da se predviđa da će temperatura uzrokovati više od 20 posto smrti sutra.

Kako mapa smrtnosti tokom toplotnih talasa može spasiti živote?

U većini zemalja, upozorenja na toplotne talase izdaju meteorološke agencije, prenose ih mediji i na njih reaguju javnozdravstveni zvaničnici i javnost.

Tim ISGlobal ne želi da promeni ovaj sistem – već samu informaciju. Razumevanje kako ista temperatura ubija ili utiče na zdravlje ljudi na različite načine omogućava nam da donosimo informisanije odluke, kaže Ballester.

“Uvek mislim na svog oca, koji ima 95 godina. I čak i ako ima sina koji je epidemiolog, i uvek mu govorim o starosnoj razlici, on nije svestan rizika koji to podrazumeva za njega.

“Zamislite kako je onda za opštu populaciju, koja ima mnogo manje znanja o ovim pitanjima,” dodaje. “Kroz podizanje svesti, ovaj alat takođe ima za cilj da promeni neke od tih navika.”

“Moramo pružiti upozorenja prilagođena karakteristikama svake osobe,” veruje Ballester. Ako ne, “ne radimo najbolje što možemo da sprečimo smrtne slučajeve.”

Naučnici žele da razviju platformu za više opasnosti

Na kraju, plan je da se Forecaster.health razvije u platformu za više opasnosti za Evropu i ostatak sveta.

Tokom narednih meseci i godina, istraživači će je proširiti u različitim pravcima, prvo dodajući nove zemlje i manje regione na platformu kada se dobiju novi podaci.

Alat se takođe očekuje da izgradi nove epidemiološke modele kako bi uključio zdravstvena upozorenja za nekoliko zagađivača vazduha, kao što su čestice, ozon ili azot-dioksid.

Na kraju, platforma će takođe izdavati upozorenja za specifične uzroke smrti – kao što su kardiovaskularne i respiratorne bolesti – i za druge zdravstvene ishode, kao što su hospitalizacije i profesionalne nesreće.

“Naš pristup u velikoj meri zavisi od dostupnosti zdravstvenih podataka kako bi se naši epidemiološki modeli prilagodili. Željno očekujemo dodavanje dodatnih zdravstvenih ishoda za više zemalja ili manjih regiona, bilo iz Evrope ili sa drugih kontinenata, ako nam se dostave podaci,” dodaje Ballester.


Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap