Letnja sezona u Grčkoj počela je tragično sa najranijim toplotnim talasom zabeleženim do sada, koji je ovog meseca prouzrokovao nekoliko smrtnih slučajeva.

Najmanje šest turista je umrlo zbog izuzetno visokih temperatura, koje su takođe dovele do zatvaranja škola i znamenitosti uključujući Akropolj. Jedan vatrogasac je takođe izgubio život boreći se protiv požara, dok su se požari rasplamsali širom zemlje “gotovo svakih 10 minuta”, prema podacima vatrogasne službe.

Temperature u Atini su trenutno ispod zvaničnog praga za toplotni talas od 38°C, ali se ne očekuje puno olakšanja za ostatak leta.

Nema sumnje da je mediteranska zemlja na prvoj liniji klimatskih promena uzrokovanih ljudskim delovanjem u Evropi. Prošle godine, Grčka je bila pogođena rekordno dugim toplotnim talasom koji je trajao 16 dana, doprinoseći najvećem požaru u istoriji EU, dok je područje dvostruko veće od Atine gorelo između jula i avgusta. Najmanje 28 ljudi je poginulo, a desetine su povređene.

Grci nisu imali puno vremena za predah pre nego što su u septembru usledile smrtonosne poplave, sa nekim oblastima koje su primile prosečnu godišnju količinu kiše u jednom danu tokom oluje Daniel.

Dok se priprema za još jednu sezonu klimatskih ekstrema, koji su razlozi da Grčka bude tako teško pogođena?

Mediteran je najbrže zagrevajuća oblast u Evropi

Znamo da je Evropa najbrže zagrevajući kontinent na svetu, sa temperaturama koje rastu otprilike dvostruko brže od globalnog proseka. To potvrđuje nedavni izveštaj Svetske meteorološke organizacije UN-a i klimatske agencije EU, Kopernikus.

Posebno leti, zagrevanje je najizraženije u centralnoj i jugoistočnoj Evropi i oko Mediterana, kažu iz Kopernikusa.

“Mediteran je žarište klimatske krize,” kaže dr Laguvardos, istraživač u Nacionalnoj opservatoriji u Atini (NOA). Južna Italija, Kipar, Turska i severnoafričke zemlje takođe su teško pogođene rastućim temperaturama.

Istočni deo Mediterana se posebno brzo zagreva, dodaje on. Tokom poslednjih 30 do 40 godina, istraživanja NOA pokazuju da je ukupni porast temperature u Grčkoj veći od 1,5°C – veoma veliki skok za tako kratak vremenski period.

Ekstremni vremenski događaji su povećani u Grčkoj

Kako bi bolje procenio kako se klima njegove zemlje menja, Laguvardos je osnovao i koordinira mrežu od stotina automatskih površinskih meteoroloških stanica širom Grčke.

Ove stanice pomažu u pružanju lokalizovanih upozorenja na toplotu i praćenju trendova u kojim delovima zemlje se najbrže zagreva. Zapravo, to nije južna Grčka, već severozapadni delovi zemlje – udaljeni od mora – koji imaju veći trend zagrevanja tokom poslednjih 30 godina, kaže on.

NOA takođe prati ekstremne vremenske događaje – koje klasifikuje kao one koji uzrokuju značajne društvene i ekonomske posledice. Od 2000. do 2009. bilo je 60 takvih događaja, a broj se povećao za 50 procenata na 90 između 2010. i 2019.

Mnoga ostrva čine Grčku ranjivijom

Grčka je neobičan mozaik kopna i mora. Ima najdužu obalu na Mediteranu – kada se razmota hiljade njenih ostrva u Egejskom, Jonskom i Mediteranskom moru, kao i u Kretskom moru.

“Postojanje mnogih ostrva pojačava ove [klimatske] ranjivosti zbog njihove izolacije, različitih mikroklima i logističkih izazova u upravljanju katastrofama širom raširenog arhipelaga,” kaže Hristos Zerefos, generalni sekretar Akademije u Atini i klimatski izaslanik za Grčku.

Neka ostrva imaju ograničenu infrastrukturu i pristupačnost, što može otežati evakuaciju i napore za pomoć u slučaju krize.

“Uzimajući u obzir da grčka ostrva imaju jedinstvene ekosisteme i biodiverzitet koji su veoma osetljivi na promene u temperaturi i padavinama, klimatske promene, kroz povećane požare i ekstremno vreme, predstavljaju najveću pretnju za ove ekosisteme,” dodaje on.

Morski toplotni talasi pokreću uragane

“Imamo sistem koji funkcioniše kao celina – more, vazduh – i kada se jedan od komponenti ovog sistema zagreva, onda zagreva i druge,” objašnjava dr Laguvardos.

Morski toplotni talasi postaju duži, češći i ozbiljniji u istočnom Mediteranu. Toplije površinske temperature mora zauzvrat obezbeđuju energiju za jače i češće oluje.

Najopasnije je što ove toplije vode pokreću više mediteranskih uragana ili ‘medikana’: tropskih ciklona koji mogu izazvati ozbiljno vreme u Grčkoj, kao što je bio slučaj tokom oluje Daniel prošle godine.

Suvi i jaki vetrovi stvaraju savršene uslove za šumske požare

Blizina Grčke Africi znači da topli vetrovi često dolaze preko okeana iz Sahare. To se desilo ranije ovog meseca, sa toplim vetrovima koji nose prašinu – poznatim kao ‘Sirocco’ ili ‘Khamsin’ – koji su pojačali toplotni talas.

Ovi vetrovi su obično veoma suvi i mogu isušiti vegetaciju, čineći je sklonijom paljenju i širenju požara, kaže Zerefos.

Sa druge strane su ‘Etesians’ – jaki, suvi severni vetrovi koji duvaju preko Egejskog mora, uglavnom pogađajući ostrva i istočne delove uključujući Atinu. Oni obično dominiraju u julu i avgustu, ali sada postaju češći i u junu.

Iako Etesians vetrovi mogu doneti stanovnicima malo olakšanja snižavanjem temperatura, njihova jačina može pogoršati uslove za požare.

“Njihova jaka, uporna priroda može raspiriti postojeće požare, otežavajući njihovu kontrolu i brže ih šireći širom ostrva i kopna,” objašnjava Zerefos. I, dodaje, klimatski simulacijski rezultati sugerišu da klimatske promene mogu učiniti ove vetrove još intenzivnijim.

Kako se Grčka bori protiv šumskih požara?

Odražavajući frontovsku poziciju zemlje, političari u Grčkoj obično govore o krizi u mnogo jačim terminima nego mnogi njihovi severnoevropski kolege.

“Grčka se suočava sa ratom u vreme mira,” izjavio je premijer Kirijakos Micotakis prošle godine. “Klimatska kriza je ovde i primorava nas da sve vidimo drugačije.”

Godine 2021, kao odgovor na razorne letnje požare, Grčka je osnovala Ministarstvo za klimatsku krizu i civilnu zaštitu.

“Otkrio sam da je novo Ministarstvo značajno unapredilo agendu za suzbijanje šumskih požara i stavilo veliki naglasak na preduzimanje preventivnih mera za borbu protiv budućih šumskih požara,” kaže Zerefos, koji konsultuje ministre u svojoj vodećoj ulozi u Akademiji u Atini.

Zajedno sa Ministarstvom za životnu sredinu, usvojili su novi zakon ranije ove godine koji nalaže uklanjanje biomase koja nije uklonjena unutar ili u blizini šumskih područja.

“Mislim da rade prilično dobar posao do sada, i ostaje da se vidi da li će, zajedno sa hitnim brojem 112, preventivne mere grčke vlade rezultirati smanjenjem širenja štete od šumskih požara,” dodaje Zerefos.