Sa predvidljivom sezonskom pravilnošću, tone smeća plutaju niz reku barem dva puta godišnje i završavaju blizu Višegrada iza barijere postavljene od strane lokalne hidroelektrane.

“Nova godina, novi problemi, ili bolje rečeno, stari problemi s novim smećem koje pluta prema nama”, kaže Dejan Furtula iz ekološke grupe Eko Centar Višegrad, za Associated press.

Smeće sa divljih deponija koje se nalaze duž Zapadnog Balkana nosi tokom cele godine reka Drina i njene pritoka u BiH, Srbiji i Crnoj Gori prema Višegradu, a zatim dalje prema reci Dunav, u koju Drina na kraju uliva.

Ali tokom vlažnog vremena zime i rane jeseni, vodotokovi u regionu nabreknu i ponesu toliku količinu smeća sa desetina ilegalnih deponija duž svojih obala da ne može izmaći kontroli ograde postavljene od strane hidroelektrane u Bosni nekoliko kilometara uzvodno od brane blizu Višegrada.

Kao rezultat toga, barem dva puta godišnje i tokom nekoliko nedelja, ograda postaje spoljni rub plutajuće gomile plastičnih boca, rđavih buradi, korišćenih guma, kućnih aparata, drvenih greda, mrtvih životinja i drugog otpada, stavljajući na videlo neuspeh regionalnih vlasti da usvoje i sprovedu odgovarajuće standarde zaštite životne sredine.

“Opet [od kraja decembra], između pet i šest hiljada kubika smeća se nagomilalo ovde i radnici hidroelektrane su ga čistili”, kaže Furtula. “Prošle godine su čišćenja trajala 11 meseci, što znači da smeće dolazi tokom cele godine.”

Plutajući otpad odbija turiste i predstavlja opasnost po zdravlje

Reka Drina proteže se 346 kilometara od planina severozapadnog Crne Gore kroz Srbiju i Bosnu. Drina i neki od njenih pritoka poznati su po svom izuzetno zelenom bojom i zadivljujućem pejzažu, a deo duž granice između Bosne i Srbije posebno je popularan među splavarima.

Međutim, redovno pojavljivanje plutajućeg smeća blizu Višegrada, koje privlači pažnju medija, čini teškim oglašavanje grada kao destinacije za aktivni odmor.

“Grozan prizor koji dočekuje posetioce Višegrada na ulazu u grad je problem koji ne možemo rešiti”, kaže Olivera Todorović iz Turističke zajednice Višegrad.

Furtula se slaže, ali tvrdi da je problem mnogo dublji.

Procenjuje se da se svake godine iz dela Drine blizu Višegrada ukloni oko 10.000 kubnih metara smeća i odnese na gradsku deponiju gde se spaljuje. Dim i izlivi tečnosti iz “uvek goruće” deponije očigledno predstavljaju opasnost po zdravlje, kaže Furtula.

U martu će Eko Centar Višegrad početi da uzima uzorke vode iz Drine i testira ih na zagađivače na nekoliko lokacija, uključujući blizinu gradske deponije.

“Putem vazduha, zemlje i vode, svi oslobođeni toksini [iz deponije] se vraćaju u Drinu i očekujem da će nivo zagađenja biti zaista, zaista visok”, kaže Furtula.

Zaostajanje u zaštiti životne sredine na Balkanu

Decenijama nakon razornih ratova 1990-ih koji su pratili raspad Jugoslavije, Balkan zaostaje za ostalim delom Evrope kako ekonomski, tako i u pogledu zaštite životne sredine.

Osim zagađenja reka, mnoge zemlje na Zapadnom Balkanu suočavaju se s drugim ekološkim problemima. Jedan od najhitnijih je izuzetno visok nivo zagađenja vazduha koje pogađa nekoliko gradova u regionu.

Zemlje Zapadnog Balkana nisu ostvarile značajan napredak u izgradnji efikasnih i ekoloških sistema za odlaganje smeća. Ekološki problem koji muči Višegrad je “dugoročan i rešavanje će biti ni lako ni jeftino”, kaže Todorović. “Ali moramo raditi na rešavanju.”

Furtula se slaže da nema brzih i jednostavnih rešenja, ali tvrdi da neke mere mogu lako biti preduzete kako bi se ublažio problem.

“Sve opštine uzvodno od Višegrada trebalo bi da postave barijere za smeće poput ove i uspostaviti sopstvene timove za sakupljanje otpada kako bi ubrzale uklanjanje smeća, učinile ga efikasnijim i takođe spriječile smeće da potone na dno reke”, kaže on.

Eko centar je deo međunarodnog EU projekta “Aquatic plastic” koji se bavi smanjanem plutajućeg otpada na branama u slivu Dunava pa će neke od aktivnosti biti usmerene na ovaj problem, kaže Dejan Furtula za Ekologiku.

Dodaje da je akcenat na tome da svaka opština postavi lančanice ispod svoje teritorije i da sami skupljaju otpad.

“Te lančanice se mogu raskačiti u letnjem periodu kada rade turistički brodovi, pa opet u zimskom periodu kada dođu nove količine otpada opet postaviti. Svakako tražimo i donatore za lančanice ,a planiramo da pokrenemo nekoliko akcija čišćenja plutajućeg otpada kao i uklanjanja divljih deponija na obalama naših reka”, kaže on.

Kako dodaje – nadaju se da će se u čišćenje uključiti i kompanije, a očekuju ivelikom odziv stanovništva.

“Sigurno jedno od rešenja jeste izgradnja regionalne deponije za Gornje Podrinje i bolje upravljanje otpadom”, zaključuje Furtula.