Bitka za baru Revu: Divlje deponije zatrpavaju Srbiju

Bitka za baru Revu: Divlje deponije zatrpavaju Srbiju
Foto: Alexander Schimmeck, Unsplash

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je da je u utorak naložio Javnom komunalnom preduzeću „Gradska čistoća” da prekinu dovoženje građevinskog otpada kamionima na privremenu deponiju koja se nalazi pored bare Reva.

„Ta privremena deponija postoji kao takva već decenijama. Tu je bilo predviđeno da se gradi postrojenje za preradu građevinskog otpada. Ne da se odlaže građevinski otpad, već da se prerađuje kako bi se dobijao materijal od koga se grade putevi“, kazao je Vesić, a saopštio Beoinfo.

Ovime su, bar načelno, građani koji protestuju više od nedelju dana na lokaciji od velikog ekološkog značaja izvojevali pobedu.

Da podsetimo, predstavnici ekoloških inicijativa i građana više od nedelju dana neprekidno blokiraju kamione Gradske čistoće koji kod bare Reva, na desnoj obali Dunava u beogradskom prigradskom naselju Krnjača, istovaruju građevinski otpad i šut. Bara Reva je stanište oko 150 vrsta ptica i važan element u zaštiti naselja s leve strane Dunava od poplava.

U akciju odbrane Bare Reve prethodnih dana uključile su se i glumice Svetlana Bojković i Vesna Čipčić.

Prilikom gostovanja na TV N1 Bojković je izjavila da do izveštaja sa terena nije ni znala da bara Reva postoji.

“Najgore je kad dođete tamo i uživo vidite to što vidite – vidite masakr te divne prirode i usred toga jedno kameno brdo, visoravan, tone i tone istovarenog mlevenog šuta, a unutra su staklo, beton i plastika, a ispod toga groblje drveća koje je tu živelo, ugušili su ga, ubili su ga“, rekla je Gojović.

Gradska vlast je popustila pod pritiskom građana, međutim problem divljih deponija nije nestao. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine – SEPA, u Srbiji ih ima više od 2000. Nezvanična brojka, saglasni su stručnjaci je još veća – oko 3.500.

Na divljim deponijama završi oko 20 odsto komunalnog otpada, a pored toga što su zagađivači prirode, one su opasne po javno zdravlje i bezbednost građana.

Rešenje za njihovo uklanjanje možemo naći kod zapadnih komšija – izgradnja savremenih, sanitarnih deponija zajedno sa modernizovanom Strategijom o upravljanju otpadom rešila bi problem odlaganja otpada u Srbiji. Ove deponije predstavljaju složen sistem, sastavljen iz nekoliko celina sa svrhom sprečavanja zagađenja vazduha i vode.

Premijerka Srbije Ana Brnabić najavila je nedavno da će “zelena tranzicija početi izgradnjom postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, zamenom energenata u toplanama u gradovima s najvećim zagadjenjem vazduha, uklanjanjem divljih deponija i proširivanjem sanitarnih deponija”.

Međutim, proširivanje sanitarnih deponija moralo je već da se desi, s obzirom na to da većina deponija na koje odlazi prikupljeni otpad u Srbiji ne zadovoljava sanitarne standarde.

Držvnom Strategijom za upravljanje otpada – koja je doneta pre više od deceniju – predviđena je izgradnja 29 regionalnih sanitarnih deponija, 44 transfer stanica, 17 reciklažnih centara, sedam centara za kompostiranje i četiri spalionica – do 2019. godine. Rok je odavno probijen, a trenutno u Srbiji postoji 13 sanitarnih deponija koje su operativne ili su u izgradnji, pri čemu je pokrivenost sakupljanja otpada koji se odlaže na sanitarne deponije približno 13 odsto.

Razlog za kašnjenje – nedostatak moderne strategije o upravljanju otpadom i nedovoljno izdvajanja za zaštitu životne sredine. U poslednjoj analizi Fiskalnog saveta na temu zaštite životne sredine iz 2019. godine procenjuje se da su za rešavanje nagomilanih problema lošeg upravljanja otpadom u Srbiji potrebne investicije od oko 1,5 milijarde evra.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap