Evropljani se manje oslanjaju na klima-uređaje nego mnogi drugi građani širom sveta. Međutim, podaci pokazuju da je njihova upotreba postepeno rasla na kontinentu kako su temperature porasle usled klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem.

Broj klima-uređaja u Evropi se više nego udvostručio od 1990. godine, dok se potreba za hlađenjem zgrada učetvorostručila, posebno na severu kontinenta.

Koliko više Evropljani koriste klima-uređaje i kakav je ekološki uticaj tih uređaja?

Koliko su klima-uređaji rasprostranjeni u Evropi?

Prema izveštaju Međunarodne agencije za energiju (IEA), objavljenom 2018. godine, Evropska unija ima znatno manje klima-uređaja nego Kina ili Sjedinjene Američke Države. EU ima ukupno 96,5 miliona jedinica, što je oko 20 jedinica na 1.000 stanovnika.

Godine 2016, tri zemlje su činile dve trećine svetskog broja klima-uređaja: Kina, SAD i Japan. U 2022. godini, stopa penetracije klima-uređaja u SAD bila je 90%, dok je u Evropi iznosila samo 19%, prema podacima IEA. IEA je predvidela da će u EU do 2023. godine biti instalirano 130 miliona jedinica i procenila da bi se broj jedinica mogao učetvorostručiti do 2050. godine.

Izveštaj IEA takođe otkriva da Evropa ima više klima-uređaja instaliranih u komercijalnim zgradama nego u privatnim domovima, dok je u SAD, Kini i Japanu situacija obrnuta. Međutim, prodaja klima-uređaja brže napreduje na domaćem tržištu nego u komercijalnim zgradama u EU.

Instalacija klima-uređaja često ostaje mali luksuz zbog troškova instalacije i povećanih računa za energiju. Studija u 16 zemalja, koju su sproveli istraživači sa univerziteta Berkeley u SAD i Mannheim u Nemačkoj, pokazuje da je broj domaćinstava koja instaliraju klima-uređaje veći u bogatijim zemljama i raste oštrije među bogatijim domaćinstvima.

Ipak, podaci Eurostata pokazuju da hlađenje trenutno čini samo 0,5% finalne energetske potrošnje evropskih domaćinstava.

Kakav je ekološki uticaj klima-uređaja?

Klima-uređaji dovode do veće potrošnje energije, emisije stakleničkih gasova i zagrevanja vazduha, posebno u gradovima zbog efekta urbanog toplotnog ostrva. Prema IEA, klima-uređaji trenutno emituju oko milijardu tona CO2 godišnje, od ukupno 37 milijardi tona emitovanih širom sveta.

Klima-uređaji takođe često zahtevaju velike količine vode, a neki od njih, sa određenim rashladnim sredstvima, imaju posebno veliki potencijal zagrevanja, što je štetno i za ozonski omotač. Potreba za hlađenjem zgrada učetvorostručila se između 1979. i 2022. godine u EU, posebno na severu kontinenta.

U gradovima, upotreba klima-uređaja pojačava efekat toplotnog ostrva. U Francuskoj, studija Cired-a simulirala je kombinaciju toplotnog talasa i nivoa klima-uređaja u Parizu. Tim je izračunao da bi temperatura u ulicama Pariza porasla za 2,4°C noću ako bi sve zgrade sa klima-uređajima održavale unutrašnju temperaturu od 23°C tokom devetodnevnog toplotnog talasa sa temperaturom od 38°C.

Ovaj toplotni talas bi zauzvrat izazvao povećanu upotrebu klima-uređaja, u začaranom krugu koji sugeriše da bismo možda trebali potpuno napustiti hlađenje zgrada.

Da li su klima-uređaji sada osnovna potreba?

U nekim regionima, klima-uređaji su neophodni za ostanak u hladnom i stoga sigurnom i zdravom okruženju. Pristup klima-uređajima već spašava desetine hiljada života godišnje, a taj broj raste, prema nedavnom izveštaju IEA. Studije pokazuju da je rizik od smrti usled toplote smanjen za oko 75% za domaćinstva sa klima-uređajima.

Stručnjaci se slažu da razuman kurs akcije nije smanjenje upotrebe klima-uređaja, već promocija efikasnijih sistema i davanje prioriteta izolaciji zgrada i sadnji vegetacije. Prirodna rešenja sve više privlače pažnju kao sredstvo za borbu protiv urbanih toplotnih ostrva, kao što su zelene površine i zeleni krovovi koji mogu učiniti gradove otpornijima. Prioritetizacija reverzibilnih toplotnih pumpi i poboljšanje izolacije zgrada mogu pomoći u izgradnji održivijih i otpornijih gradova, dok se istovremeno rešava povećana potražnja za energijom.