Sagorevanje fosilnih goriva podiglo je temperature toplotnih talasa u Evropi i do 4°C, što je utrostručilo broj smrti povezanih s vrućinom, navode naučnici sa Imperial koledža u Londonu i Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu.

Ovo je prvi put da se brza analiza – vrsta studije koja meri uticaj klimatskih promena na ekstremne vremenske prilike – sprovodi za toplotni talas. Pošto se analiza odnosi samo na 12 gradova, istraživači procenjuju da je prava brojka preminulih širom Evrope verovatno u desetinama hiljada.

„Ovo pokazuje da su klimatske promene ključna prekretnica kada je reč o ekstremnoj vrućini, ali da se i dalje nedovoljno prepoznaju,“ kaže dr Friderike Oto, profesorka klimatskih nauka sa Imperial koledža.

„Ako nastavimo da sledimo interese fosilne industrije i odlažemo ozbiljne mere, sve više ljudi će gubiti živote – zarad finansijske koristi male, bogate i uticajne manjine.“

Kako se procenjuju smrti tokom toplotnih talasa?

Istraživači su uporedili sadašnje temperature sa onima koje bi postojale u svetu koji nije zagrejan za 1,3°C. Otkrili su da su klimatske promene, izazvane uglavnom sagorevanjem nafte, uglja i gasa, učinile da toplotni talas bude između 1 i 4°C topliji, kao i da sada počinje ranije – već u junu.

Povezano: Zašto je vreme sve ekstremnije

Odvojeno istraživanje evropske službe za klimatske promene Copernicus, takođe objavljeno danas, pokazuje da je jun 2025. bio peti najtopliji jun u Evropi, sa dva izražena toplotna talasa. Tokom drugog, između 30. juna i 2. jula, temperatura je prelazila 40°C u više zemalja, sa vrhuncem od 46°C u Španiji i Portugalu.

U proseku, jun 2025. bio je najtopliji jun ikada zabeležen u zapadnoj Evropi, sa prosečnom temperaturom 2,81°C višom od proseka iz perioda 1991–2020.

Koliki je broj preminulih?

Na osnovu prethodnih podataka o vezi između vrućine i broja dnevnih smrti, istraživači su procenili da je tokom toplotnog talasa preminulo oko 2.300 ljudi, a da bi u hladnijim uslovima broj bio za oko 1.500 manji – što znači da je 65% smrti izazvano klimatskim promenama.

„Ove brojke predstavljaju stvarne ljude koji su izgubili život poslednjih dana. Dve trećine njih bi bile žive da nije bilo klimatskih promena,“ rekla je dr Oto.

Gde je bilo najviše smrtnih slučajeva?

Ovo znači da je broj preminulih veći nego u drugim nedavnim katastrofama, uključujući prošlogodišnje poplave u Valensiji (224 žrtve) i poplave u zapadnoj Evropi 2021. godine (243 žrtve).

Iako je najveći broj smrti bio u Milanu, najviši procenat smrti izazvanih klimatskim promenama bio je u Madridu – čak 90%, zbog velike temperature koja je prešla prag smrtnosti.

Madrid je ranjiv jer je udaljen od mora, a kopno se zagreva brže nego obala. Nasuprot tome, Lisabon je imao „zaštitu“ zahvaljujući položaju na obali.

„Ova studija pokazuje da svaka decimala zagrevanja pravi ogromnu razliku — bilo da je reč o 1,4, 1,5 ili 1,6°C,“ kaže dr Garifalos Konstantinudis sa Imperial koledža.

Ko je najviše ugrožen?

Stariji od 65 godina činili su 88% preminulih, što ukazuje da su osobe sa hroničnim bolestima najugroženije u ekstremnim vrućinama.

Za razliku od poplava i požara, toplotni talasi se smatraju „tihim ubicama“ — većina ljudi umire kod kuće ili u bolnici, kad telo više ne može da izdrži dodatni stres (posebno kod bolesti srca, pluća, dijabetesa).

„Mnogi misle da su otporni na vrućinu, ali nisu,“ kaže dr Oto. „I slike ljudi koji se igraju na plaži ne smeju da nas zavaraju – opasnost je stvarna.“

Šta Evropa preduzima?

Evropske zemlje, suočene sa sve učestalijim i intenzivnijim toplotnim talasima, poslednjih godina razvijaju sve sveobuhvatnije planove za zaštitu stanovništva. Nacionalne strategije predviđaju konkretne mere koje treba preduzeti pre i tokom ekstremnih vrućina — od unapređenja sistema javnog informisanja i upozorenja, do širenja zelenih i vodenih površina u gradovima koje mogu ublažiti efekat urbanih toplotnih ostrva. Posebna pažnja posvećuje se otvaranju rashladnih centara i organizovanju podrške za najugroženije grupe, poput starijih, hroničnih bolesnika i socijalno ranjivih građana.

Ipak, naučnici upozoravaju da nijedna kratkoročna mera neće biti dovoljna ako se ne preduzmu odlučni koraci ka suštinskoj promeni. „Jedini način da sprečimo da evropski toplotni talasi postanu još smrtonosniji jeste da prestanemo sa sagorevanjem fosilnih goriva,“ poručuje dr Friderike Oto. Bez smanjenja emisija gasova staklene bašte, upozoravaju stručnjaci, sve druge mere biće samo privremena zaštita u svetu koji se ubrzano zagreva.