Štetni toplotni stres pogodio je čak 84% svetskih koralnih grebena, označavajući četvrti takav događaj od 1998. godine — i prvi koji po obimu prevazilazi izbeljivanje iz perioda 2014–2017.

Naučnici upozoravaju da bi ovo mogla biti prekretnica za zdravlje okeana. „Možda više nikada nećemo videti da toplotni stres padne ispod praga koji izaziva globalno izbeljivanje“, izjavio je Mark Ekin iz Međunarodnog društva za koralne grebene.

Ovaj događaj, koji je započeo 2023. godine, direktno je povezan sa sve toplijim okeanima — a 2024. bila je najtoplija godina na Zemlji otkako se vrše merenja. Prosečna temperatura morske površine dostigla je rekordnih 20,87°C, što je pogubno za korale.

Zagrevanje okeana ubija korale

„Svedočimo nečemu što u potpunosti menja lice naše planete i sposobnost naših okeana da podrže život i izvore egzistencije“, dodao je Ekin.

Prošla godina bila je najtoplija zabeležena godina na Zemlji, a veliki deo te toplote apsorbuju okeani. Prosečna godišnja temperatura površine mora (van polarnih regiona) dostigla je rekordnih 20,87 stepeni Celzijusa.

To je pogubno za korale, koji su ključni za proizvodnju morske hrane, turizam i zaštitu obala od erozije i oluja. Koralni grebeni se često nazivaju „kišnim šumama okeana“ jer podržavaju visoke nivoe biodiverziteta — oko 25% svih morskih vrsta može se naći u, na i oko koralnih grebena.

Korali svoju jarku boju duguju šarenim algama koje žive u njima i koje su im izvor hrane. Produženo izlaganje toploti uzrokuje da alge oslobađaju toksične supstance, nakon čega ih korali izbacuju. Ostaje goli beli skelet, a oslabljeni korali su tada pod znatno većim rizikom od smrti.

Izbeljivanje se vidi na grebenu kod obale Nja Tranga u Vijetnamu.
(Na slici AP Photo/Yannick Peterhans, arhiva)

Zbog ozbiljnosti događaja, NOAA-in program za nadzor koralnih grebena morao je da doda nove nivoe na svojoj skali upozorenja na izbeljivanje, kako bi se uzeo u obzir sve veći rizik od umiranja korala.

Pokušaji očuvanja i obnove korala

U toku su brojni napori za očuvanje i obnovu korala. Jedna laboratorija u Holandiji sarađuje sa fragmentima korala, uključujući one sa obale Sejšela, kako bi ih uzgajala u zoološkom vrtu s ciljem da jednog dana budu iskorišćeni za ponovno naseljavanje divljih grebena. Drugi projekti, poput onih kod Floride, pokušavaju da spasu korale ugrožene toplotom i oporave ih pre nego što ih vrate u okean.

Nečinjenje je „poljubac smrti“ za koralne grebene

Naučnici upozoravaju da mere očuvanja nisu dovoljne da se preokreni šteta izazvana rekordnim temperaturama. Ključno je smanjenje emisija gasova staklene bašte, poput ugljen-dioksida i metana.

„Najbolji način da zaštitimo koralne grebene jeste da rešimo glavni uzrok klimatskih promena. To znači smanjenje emisija koje u najvećoj meri dolaze iz sagorevanja fosilnih goriva… sve ostalo deluje kao flaster, a ne kao rešenje“, kaže Ekin.

„Ljudi zaista moraju da shvate šta rade… nečinjenje je poljubac smrti za koralne grebene“, rekla je Melani Mekfild, kopredsednica Karipskog upravnog odbora Mreže za globalni monitoring koralnih grebena.

Ovo ažuriranje stiže u trenutku kada predsednik Donald Tramp u svom drugom mandatu agresivno promoviše fosilna goriva i ukida programe za čistu energiju, uz obrazloženje da su oni prepreka ekonomskom rastu.

„Imamo vladu koja aktivno radi na uništavanju ovih ekosistema… ukidanje zaštita imaće razorne posledice“, upozorio je Ekin.