Zvanične informacije pokazuju da je ratom u Ukrajini pogođeno 1,24 miliona hektara rezervata prirode.
Rat je uticao i na 3 miliona hektara šuma sa 450.000 hektara pod okupacijom ili u borbenim zonama, piše Euronews.
Da bi istakli razaranja izazvana ratom, Greenpeace Central and Eastern Europe (CEE), zajedno sa ukrajinskom nevladinom organizacijom Ecoaction, sastavili su mapu ekološke štete koja ilustruje kako je ruska invazija uništila ukrajinsku prirodu.
„Rat utiče na našu prirodu jednako loše kao i na naše ljude i našu infrastrukturu. Međutim, ova šteta ostaje nevidljiva i uglavnom ignorisana, jer je životna sredina tiha žrtva“, kaže Jevhenija Zasijadko iz Ecoaction-a. „Želimo da budemo njen glas kako bi svi bili svesni ekoloških posledica ruskog rata i kako bi obnova prirode bila uključena u ukrajinske planove oporavka.”
Zasiadko objašnjava da će ljudi nakon završetka rata još dugo osećati njegov negativan uticaj na životnu sredinu.
„Ukrajinska vlada obećava da će obnoviti našu domovinu – a životna sredina je deo onoga što mora da se obnovi”.
Kako je mapirana ekološka šteta u Ukrajini?
Podatke o velikoj dosadašnjoj šteti prikupila je Ecoaction – oni nastavljaju da prate stanje na terenu kako rat traje. To uključuje šumske požare izazvane raketnim udarima i zagađenje vazduha, zemljišta i vode koje je rezultat granatiranja industrijskih lokacija. Ovi podaci su kasnije potvrđeni satelitskim snimcima i mapirani od strane Greenpeace-a.
Od skoro 900 prikupljenih slučajeva, 30 je odabrano za mapu da prikaže najtežu štetu u prirodi. Svaki od njih je kategorisan prema vrsti štete.
„Komplikovano je mapirati štetu koju je prouzrokovao rat u Ukrajini: smatra se da je veći deo oslobođene teritorije pun mina i drugih eksploziva, dok ruske snage i dalje zauzimaju delove zemlje, što predstavlja izazov za prikupljanje podataka u tim oblastima. “, kaže Denis Tsutsaiev, aktivista Greenpeace CEE kampanje u Kijevu.
„Međutim, moramo da skrenemo više pažnje na ekološku štetu kako bi obnova prirode mogla da bude važan deo rasprave o budućnosti Ukrajine.
Šta treba učiniti da bi se obnovila priroda u Ukrajini?
Od metalnih fragmenata gelera koje ispuštaju supstance u tlo koje bi mogle uticati na lanac ishrane do 40 poplavljenih rudnika uglja koji zagađuju podzemne vode, uticaj je ogroman. I sve se to dešava od 2014. godine kada su ruske trupe prvi put kročile na ukrajinsko tlo, kažu ove dve nevladine organizacije.
Smatraju da obnova gradova treba da se odvija istovremeno sa obnovom prirode.
„Za oporavak prirode biće potrebni alati, stručnost i posvećenost, kao i značajna sredstva“, kaže Tsutsaiev. Greenpeace i Ecoaction pozivaju na akciju u vezi sa mehanizmima i alokacijom finansijskih sredstava za obavljanje ovih radova na restauraciji.
„Ta sredstva treba da budu već dodeljena, a ne kada se rat završi.”
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *