Mnoge vrste će verovatno postati ograničene na hladna staništa koja će opstati samo na planinama, a ta područja će verovatno biti izložena pritisku industrije skijanja i turizma ili razvoja hidroelektrana.

Istraživači studije – koju zajednički vode Univerzitet u Lidsu i Univerzitet u Eseksu – pozvali su konzervatore da razmotre nove mere za zaštitu vodenog biodiverziteta.

Beskičmenjaci: ključna uloga u ekosistemima

Beskičmenjaci igraju ključnu ulogu u kruženju hranljivih materija i prenosu organske materije do riba, vodozemaca, ptica i sisara u širem alpskom ekosistemu.

Koristeći podatke o karti glečera, pejzaža i biodiverziteta prikupljenih širom Alpa, naučnici iz cele Evrope simulirali su kako će se ključne populacije beskičmenjaka širom planinskog lanca verovatno promeniti od sada do 2100. godine zbog klimatskih promena.

Kako se klima zagreva, modeliranje je predvidelo da će beskičmenjaci tražiti hladnije uslove u najvišim delovima planinskog lanca. U budućnosti će ova hladnija područja takođe biti prioritet za skijanje ili turizam ili razvoj hidroelektrana.

Alpska klima se brzo menja

Istraživanje, koje je uključivalo saradnju između devet evropskih istraživačkih institucija, objedinilo je podatke o distribuciji vrsta beskičmenjaka u Alpima, području koje pokriva više od 34.000 kvadratnih kilometara, i mapiralo ih zajedno sa očekivanim promenama glečera i rečnih tokova.

Bilo je dovoljno podataka da se modeluje šta će se verovatno dogoditi sa 19 vrsta beskičmenjaka, uglavnom vodenih insekata, koji žive u hladnim vodama Alpa.

Dr Džonatan Kerivik, sa Geografske škole u ​​Lidsu, koji je ko-vodio istraživanje, rekao je: „Kvantifikovali smo da će, kako se glečeri tope i povlače, reke koje teku kroz Alpe doživeti velike promene u svom doprinosu izvora vode.

„Kratkoročno, neke će nositi više vode i formiraće se neke nove pritoke, ali tokom nekoliko decenija od sada – većina reka će postati sušnija, teći sporije i postati stabilnija, a čak bi mogli da postoje periodi u godini kada nema protoka vode. Osim toga, većina vode u alpskim rekama će takođe biti toplija u budućnosti.”

Gubitnici i pobednici

Do kraja veka, modeliranje predviđa da bi većina vrsta doživela “konzistentan gubitak” staništa. Međutim, očekuje se da će nekoliko vrsta imati koristi od promena staništa. Druge vrste bi pronašle utočište na novim lokacijama.

Konzervacija

U radu, istraživači opisuju “značajan posao” koji je neophodan da bi se zaštitio biodiverzitet u rekama koje se napajaju glečerima koji se povlače. Lokacije na kojima glečeri još uvek postoje krajem 21. veka verovatno će biti prioritet za izgradnju hidroelektrana i razvoj skijališta.

Dr Martin Vilks, sa Univerziteta u Eseksu i koji je ko-vodio istraživanje, rekao je: „Gubici koje predviđamo za alpski biodiverzitet do kraja ovog veka odnose se samo na jedan od nekoliko mogućih scenarija klimatskih promena.

„Odlučna akcija svetskih lidera na smanjenju emisije gasova staklene bašte mogla bi da ograniči gubitke. S druge strane, neaktivnost bi mogla da znači da se gubici dogode ranije nego što predviđamo.

Razumevanje kako populacije beskičmenjaka reaguju na klimatske promene je ključno za razumevanje načina na koji se može uticati na biodiverzitet u visokim planinskim oblastima, a tehnike razvijene u studiji mogu se primeniti na druga planinska okruženja.