Održan Ekološki ustanak: „Hoću da dišem“

Održan Ekološki ustanak: „Hoću da dišem“
Foto: Dušan Komarčević. RSE

Više hiljada građana okupilo se ispred Narodne skupštine Srbije u Beogradu na protestu pod nazivom „Ekološki ustanak“. Glavni zahtevi protesta su – obustava svih projekata štetnih po životnu sredinu, kao i usklađivanje propisa sa najvišim ekološkim standardima.

Izvor: Agencije, RSE

Protestu su prisutvovali aktivisti iz svih krajeva Srbije, a podršku su im pružili i saborci iz regiona. Oni su nosili transparente – „Ekonomski tigar ne truje svoju decu“, „Studenti čuvaju reke Srbije“, „Bez zagađenja, hoću da dišem“, „Nosim crno za sve žrtve zagađenja“.

Građani neće Rio Tinto

Među govornicima na protestu je bio i dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić koji je istakao da „Srbiji treba razvoj, ali ne onaj koji utiče na zagađenje vazduha i vode i dovodi do seče šuma“ i upozorio da Ministarstvo rudarstva i energetike izdaje prava na vršenja istraživanja litijuma na više lokacija u Srbiji.

„Ne mogu da se ne pitam da li to ministarstvo radi u interesu naroda ili su servis opskurnih stranih kompanija. Verovatno će reći da rade po zakonu, ali te zakone treba menjati. Oni treba da rade u našem interesu“, zaključio je Ristić i dodao da projekat kompanije Rio Tinto u blizini Loznice predstavlja „veliku opasnost po životnu sredinu tog kraja u zapadnoj Srbiji“.

Aleksandar Jovanović Ćuta iz pokreta „Sačuvajmo reke Stare planine“ poručio je da su učesnici protesta došli kako bi rekli „ne“ onima koji svakodnevno skrnave reke i prirodu Srbije i istakao da se na protestu okupilo više od 80 eko organizacija.

„Dobrodošle su sve kompanije – iz Rusije, Kine, Amerike – samo pod jednim uslovom: ne trujte našu decu“, poručio je Jovanović.

„Mi drugu zemlju nemamo. Čuvajmo je“

Muzičar Zoran Kostić Cane takođe je govorio na protestu

Desimir Stojanović, koji je na čelu borbe protiv investitora koji je izgradio mini hidroelekranu u selu Rakita, ocenio je da građani Srbije nemaju „državu i zakon“.

„Već tri godine tražimo da se poštuju zakoni, ali oni nas ne slušaju“, rekao je meštanin ovog sela na jugu Srbije.

Protest je završen ispred zgrade Radio-televizije Srbije. Prethodno je kolona prošetala od Narodne skupštine, pored Vlade Srbije do RTS, gde su organizatori u govoru ponovili zahteve za gostovanje na javnom servisu.

Zahtevi protesta

  • Zaštita svih šuma, obustava seče u zaštićenim područjima i pošumljavanje;
  • Očuvanje vodnih dobara;
  • Obustava izgradnje i revizija štetnih projekata malih hidroelektrana (MHE);
  • Donošenje nove Strategije upravljanja otpadom za period 2020-2025. godina;
  • Širenje zelenih površina u urbanim sredinama;
  • Povećanje broj stabala i površine pod slobodnim zemljištem;
  • Transparentna izrada plana kvaliteta vazduha;
  • Obezbeđivanje pravovremenih alarma i zdravstvenih saveta za sve građane u danima kada je vazduh opasan po zdravlje.

Sve zahteve protesta pročitajte ovde

„Zahtevi nisu stigli u ministarstvo“

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović ocenila je da nikakvi zvanični zahtevi ekoloških nevladinih organizacija nisu stigli na adresu ministarstva, a da to što su dospeli do medija govori da se ta oblast „koristi kako bi se zadovoljile političke ambicije pojedinaca“.

Ona je povodom protesta ekoloških organizacija kazala da će 2021. godinu obeležiti „do sada najveća ulaganja u ovu oblast, što će u značajnoj meri promeniti ekološku sliku Srbije“.

„Životna sredina tiče se svakog od nas i zato je javnost uključena u ono što radimo. Tu smo da saslušamo i nađemo najbolja zajednička rešenja, ali ne i da podržimo da se pitanja životne sredine koriste u svrhu politizovanja decenijskih problema, koji su nas sačekale i koji će sačekati bilo koga, ukoliko ne budemo zajedno, sa istim ciljem učestvovali u unapređenju stanja“, poručila je Vujović u saopštenju.

Vujović je navela i da ekološki problemi u Srbiji nisu nastali preko noći, da za njih ne postoji instant rešenje, ali da prve rezultate projekata koje je resorno ministarstvo pokrenulo očekuju već tokom godine.

„Realizovaćemo projekte za poboljašnje kvaliteta vazduha, a takođe, sistemski rešavamo problem divljih deponija. Gradićemo i osam novih regionalnih centara za upravljanje otpadom, kojima će biti obuhvaćeno više od 50 gradova i opština. Velike investicije će biti i u izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda i kanalizacione mreže“, istakla je Vujović.

Rio Tinto: „Jadar“ će ispuniti evropske standarde

Jedna od, za ekološke aktiviste, kritičnih tačaka jeste i plan otvaranja rudnika litijuma kompanije “Rio Tinto” u okolini Loznice na zapadu Srbije. Više nevladinih organizacija ocenilo je da bi rudnik doveo u opasnost vode u slivu reke Drine.

Dan uoči protesta, iz ove kompanije saopšteno je da je Studija o proceni na životnu sredinu projekta ekploatacije jadarita u okolini Loznice tek u izradi i da će se o njoj izjašnjavati građani Srbije.

„Potpuno razumemo zabrinutost građana za životnu sredinu, jer mi, zaposleni i naše porodice i deca, dišemo isti vazduh i živimo na istoj zemlji, kao naši sugrađani, koji protestuju“, navodi se u saopštenju povodom protesta gradjana koji se protive projektu „Jadar“ kompanije Rio Tinto.

Kompanija tvrdi da će se samo u postrojenje za prećišćavanje otpadnih voda uložiti između 30 i 40 miliona evra, dok će ukupna investicija u zaštitu životne sredine iznositi više od 100 miliona dolara.

Projekta „Jadar“ će, kako je navedeno u saopštenju, ispuniti najviše standarde u oblasti zaštite životne sredine i biće sproveden u skladu sa propisima Srbije i Evropske unije i u dogovoru sa lokalnom zajednicom.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Share via
Copy link
Powered by Social Snap