Prošle nedelje, snažan zemljotres magnitude 7,3 pogodio je obalu najnaseljenijeg ostrva pacifičke države Vanuatu.

Šteta je bila koncentrisana u centru glavnog grada Port Vila, a zvanični podaci od 10 potvrđenih smrtnih slučajeva i više od 200 povređenih, prema upozorenjima zvaničnika, verovatno će rasti.

Vanuatu, koji se nalazi na pacifičkom vatrenom prstenu – pojasu tektonskih ploča i vulkana – redovno potresaju zemljotresi, iako nijedan u skorijoj prošlosti nije bio tako snažan kao katastrofa koja se dogodila u utorak prošle nedelje.

Novo istraživanje sugeriše da bi klimatske promene mogle menjati obrasce zemljotresa.

Da li je zemljotres na Vanuatuu izazvan klimatskim promenama?

Vanuatu je razuđeni arhipelag koji pokriva ogromnu površinu južnog Pacifika, između Australije i Fidžija. Više od 80 koralnih i vulkanskih ostrva dom su za 330.000 ljudi.

Ova država je takođe jedna od najugroženijih klimatskim promenama. Ranije ovog meseca, Vanuatu je predvodio grupu malih ostrvskih država u značajnom slučaju pred najvišim sudom Ujedinjenih nacija o ovom pitanju.

Geografski položaj Vanuatua ga čini posebno podložnim zemljotresima, ali bi njegova seizmička nestabilnost sada mogla biti dodatno pogoršana klimatskim promenama.

„Klimatske promene su egzistencijalna pretnja koja prevazilazi granice, pogađajući sve države bez obzira na političku ideologiju ili geografsku lokaciju,“ izjavio je Ralf Regenvanu, specijalni izaslanik Vanuatua za klimatske promene i životnu sredinu.

„Nijedna država više ne može zatvarati oči pred ovim problemom.“

Klimatske promene mogu povećati učestalost zemljotresa

Istraživanje sprovedeno na Državnom univerzitetu Kolorada pokazalo je da klimatske promene mogu izazvati više zemljotresa. Ovo istraživanje podržava prethodne studije koje pružaju dokaze o uticaju klime na seizmičku aktivnost.

Nova otkrića, objavljena u časopisu Geology, analizirala su južni deo planinskog venca Sangre de Cristo u Koloradu, gde aktivni rased prolazi duž zapadne ivice.

Timovi su otkrili da je rased bio stabilan pod težinom glečera tokom poslednjeg ledenog doba. Međutim, kako se led topio, kretanje duž raseda se povećalo.

Stope klizanja – kada dolazi do pucanja zemljine kore – bile su pet puta brže nakon poslednjeg ledenog doba nego dok je planinski venac bio prekriven ledom.

Povlačenje glečera može izazvati češće zemljotrese

Ovo ukazuje na to da bi seizmička aktivnost duž raseda mogla postati češća kako se glečeri povlače.

„Klimatske promene dešavaju se brzinom koja je višestruko brža nego što vidimo u geološkim zapisima,“ izjavila je autorka studije Sisi Hurtado, koja je ovo istraživanje sprovela kao deo svog master rada.

„Ovu brzinu povlačenja glečera vidimo u Aljasci, Himalajima i Alpima. U mnogim od ovih regiona postoje i aktivne tektonske aktivnosti.“

Dodala je da njihova otkrića pokazuju da „kako klimatske promene menjaju opterećenje ledom i vodom, tektonski aktivna područja mogu doživeti češća pomeranja raseda i zemljotrese usled brzo promenjenih uslova stresa.“

Razumevanje uticaja klime na zemljotrese može pomoći u proceni rizika

Rad istraživača se pridružuje sve većem broju dokaza da klima utiče na seizmičku aktivnost.

„Već neko vreme smo u mogućnosti da modeliramo ove procese, ali je teško pronaći primere u prirodi,“ rekao je Šon Galen, vanredni profesor geonauka i glavni autor studije.

„Ovo su uverljivi dokazi. Oni ukazuju na to da atmosfera i čvrsta Zemlja imaju čvrstu povezanost koju možemo meriti na terenu.“

Dodao je da otkrića pružaju važne informacije o uzrocima zemljotresa, što bi moglo biti ključno za procenu rizika.