Rezultati ankete pokazuju da gotovo polovina ispitanih, 46,7 odsto, na neki način učestvuje u procesu reciklaže, dok gotovo svi ostali žele da učestvuju, ali većina to ne radi jer ne zna kako ili ne zna gde može da odloži razvrstan otpad.

Kako bi stvorili predstavu o tome koliko su stanovnici Begorada informisani o procesu upravljanja otpadom u gradu u kom žive, koliko su njime zadovoljni, koliko poznaju principe cirkularne ekonomije i da li ih primenjuju prilikom odlaganja otpada iz svojih domaćinstvima, Ekologika.rs sprovela je anketu na 252 ispitanika.

Rezultati pokazuje da veliki deo Beograđana i Beograđanki smatra kako o procesu upravljanja otpadom u gradu nije dovoljno informisano, kao i da slabo poznaje principe cirkularne ekonomije. Na pitanje da svoje znanje znanje o procesu upravljanja otpadom oceni od 1 do 5 (1 – nimalo, 5 – dosta) 95 od od 252 učesnika, ili 37,7%, dalo je sebi najnižu ocenu. Svoje znanje je dvojkom ocenilo 28,2% odsto ispitanika, trojku je sebi dalo 22,6%, četvorku 8,3%, dok se svega 3,2% smatra da o tome zna dosta.

Kada je reč o poznavanju cirkularne ekonomije, najviše Beograđana i Beograđanki, njih 35,7% izjasnilo se da o tome ne zna ni malo, svoje znanje je dvojkom ocenilo 22,6%, srednjom ocenom 26,2%, četvorku je odabralo je 11,9%, dok je znanjem u potpunosti zadovoljno svega 3,6%.

Odgovori anketiranih pokazuju da čak 73,8% ne zna gde završava reciklažni otpad koji ostavi u kontejneru za staklo, papir, aluminijum ili plastiku. Uprkos tome 46,4% Beograđana i Beograđanki reklo je da na neki način učestvuje u reciklaži otpada. Od 135 anketiranih koji ne recikliraju, 47,8% izjasnilo se da želi, ali ne zna gde, 22,4% da želi, ali ne zna kako, 16,4% bi da reciklira ali im je reciklažno ostrvo predaleko, dok 4,5% ne učestvuje u procesu zato što ne vidi korist.

Samo jedna osoba navela je da ne reciklira jer to ne želi, dok su odgovori, koje su anketirani sami dopisivali, otkrivaju da više građana ne razdvaja otpad jer im je to previše komplikovano ili zato što smatra da sve to na kraju završi u istom kamionu i zatim na istoj gomili, na gradskoj deponiji, umesto u reciklažnim centrima. Svi koji ne recikliraju saglasni su da sistem upravljanja otpadom u Beogradu treba unaprediti. 

Od onih koji otpad iz svojih domaćinstava razvrstavaju, čak 89,2% smatra da Beograd ne nudi dovoljno lokacija na koje građani mogu da odnesu sortiran otpad, dok svi smatraju da je sistem upravljanja otpadom potrebno unaprediti. 

Tim Ekologike iz rezutata ankete zaključuje da bi unapređenje znanja Beograđana i Beograđanki o sistemu upravljanja otpada doprinelo da se veći broj njih uključi u proces reciklaže i tako pomogne sebi, svom gradu i planeti. Ekologika će kroz svoje tekstove raditi na tome, dok na nadležnima ostaje posao unapređenja javnih politika iz ove oblasti i izgradnje nedostajaće infrastrukture.

POVEZANI ČLANCI

ANKETA: Koliko znate o recikliranju u Beogradu? Beograd u trci za nagradu Zelena prestonica Evrope Ima li budućnost bez otpada Beograd izdvaja po 5.000 dinara za kupovinu bicikala